Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

779

Закључак — Рад је великн васпнтач света. Усмена питања — Показатн истипитост народне изреке: „Рад је здравље"- Показати како се радом развија интелигендија, воља. — Описати какву радиониду у којој се ради и у којој се не ради и показати нам разлику. Земља беспосличара може ли се сачувати од пропасти? Објасните како за напредак човечанства дугујемо људском раду. — Показати како се братство људско норађа из заједничког рада. Писменн задатак — Може ли човек живети а да не ради? Рад ропство! стародревно робоваље, феодално робовање, црначко робоваље Увод — Рад не треба да буде робовање. Развијање — У стародревном друштву рад је био остављен робовима. Роб је, пре свега, ратннчки заробљеник, нобеђени, за кога нобеднлац сматра да је много боље да га уиотреби за рад, него лн да га погуби. Као и сваки другп плен роб је својина бсвајачева и његов госнодар може њим расиолагати по својој вољи, може га поклонити, иродати. Он је сав оруђе, мало боља алатка но што је редимо ашов или будак. Кад је госиодар паметан и увиђаван има интереса да тај рад не потцењује и да учини да се он врши што је више могућно : отуда опет старање о раднпку и добра храна. Бротивно томе, ако је неиаметан или сасвим просто ћудљив, мучиће га, убиће га^ не имајући ником да даје рачуна о овом убијству, па чак пе осећајући ни у својој свести никакву грпжу. Под оваквим иогодбама роб се није сматрао за човека. За све време Средњег Века, за роб а, и ако се сматрао и називао човеком. ииак је рад био ирави иритисак и угњетавање. Господар залудничи п ратује, на његовој земљи раде све тежачке послове његови робови. Роб није слободан својон личношћу, нривезап је за господареву земљу, коју не може напустити без господарева пристанка (ако роб случајно утекпе, господар има права да га гони и да га поново вратп); роб може бити иродат, дат као поклоп пеком другом заједпо са зомљом. Роб је саставни део земље госиод ареве. Наиосл' тку, у данашња времена, иосле откриКа Новога Света. дуго је обављана трговина са људима, као са каквим животињама, Поред цииилизације старога света трајала је ова срамна трговпна до деветиаестога века. Не могући трпети и иодноситн иревелику врућнну, белп људи тражилп су да их у раду под овим поднебљем замене дрндн. Црне људе гопилп су на овој посао као права бесвесна створења, куповали су их по трговима, као и сваку другу робу. Овај гадни и срамни иосао за дуго се сматрао као иредмет трговине, и та је трговина доносила леиих ирихода онима, који су је обављали. Закључак — На тај начин је рад задуго био права осуда.