Prosvetni glasnik

830

ПРОСВЕТНП ГЛАСНПК

на схр. 60. стоји: „Кад хоћемо да имамо добру детелину, ми сејемо на овас пли јечам, после биљке која је ђубрена иољским ђубретом. Увек кад удаљимо махунаре од ђубрета, имамо бедан род"... Итд., итд. Из наведених се примера може већ увидети какав је овај превод. Али се к томс морају придружити и они многобројнн примери аљкавости у превођењу и изражаваљу, као што су: засадити траву, угарити жита, сејати суперФосФат, „ иодмлађује старо зрно", кромпири ничу у жбуњу, жању сламу, „носи се... зеље у Фабрику уља", „да би се ировејала њива није потребпо да сваки сељак пма трпјер", иревремне године, „Свети Ђорђе пада 23 априла а св. Марко 25 аирила ио новом " итд., итд. У аљкавост издања треба убрајати и оно, што на 90. страпи нема почетка текста, већ се страна одпочиње са иола реченице, нити има о томе, као ни о другим штампарским погрегакама, на крају књпге исправака. У недоумиди сам, да ли у ову аљкавост треба убрајати и многе друге примере који ће се овде пиже навести, или их треба уврститп у недовољно познавање преводиочево наше већ утврђене пољопривредне терминологијс, или у недовољну јасност понекпх пољопрлвредних појмова. Овамо долазе овакви изрази у овој књпжнци: орати иљоштимице, грахоров грашак, детелина грахорица, мало зеље, крте биљке, сложена површина (место: рбна), ђубрина, течно ђубре (место уобичајених израза: осока или пиштевина, а „течно ђубре" значи нешто сасвим друго), мељна детелипа, грах (место : грахорица, а „грах" значи у целом једном крају српског народа пасуљ), иољско... ариродно... иодиуно ђубре, ирегон корења, лак ирегон, корење, (место: кртоласте биљке), јесење.,. иролеИње жито (место : озимо... јаро жито, или: озимица... јарица), мртва зрна (место : шуљчива, шуљак), иренављање семена (м.: обнављање), мох а (м.: мухар), итд. — Овамо долази и недопуштено замењивање подпуно одомаћеног израза „плави камен", изразом неразумљивом народу Ђ 6акра сулфат к , или оно „згура од дефосфорације". Ни слике нису у овој књижици као што треба да су. Већина их је неразумљива. Такве су нарочнто: 23., 29., 32,, 34., 37., 38., 39. — Код врло лепе и веома богате збирке клишета нашег Пољопривредног друштва, заиста је велики грех штампатн у нас пољопривредну књпгу са оваквим сликама, какве су у овој. Најзад морам рећи, да је и цена од 1.20 дпн. и сувише велика за српског сељака, а за књижицу од 96 страна, на простој хартији, са рђавим, старим сликама. Књига са 16 страна огласа, којн су донели нреводиоцу најмање 100 динара чисте зараде, а на коју је се још и Министарство привреде предплатило на 400 примера, чим су покривени сви трошкови око штампе и повеза, могла је да се пружи српском сељаку за 0.50 дин., да се није ишло на спекулисање. Ја нисам имао оригинала ове квижице у рукама, али се због горње велике цене и без тога породила код мене сумња, да ће можда бити прави наслов ове књижице „Навикз. и усавршавање у иривреди" , а оно „Златна књига за привредника", да ће можда бити изум преводиочев опет из спекулативних намера, ради боље проходње. На основи свега овога, — као што сам већ рекао у поч:етку — не могу дати своЈе мишљење, да треб& ову књижицу нрепоручити за књижнице школа Министарства просвете: прво стога, што о истом предмету има од ње бољих и јевтинијих на српском језику, и друго стога, да би се избегла