Prosvetni glasnik

СДУЖБЕНИ ДЕО

831

забуна, коју може ова књпжица унети у школу и народ својом погрешном терминологијом и нејаспим преводом. 13. августа 1913. год. Јагодина. Сретен М. Аџић, удравитељ М. учитељ. школе јагодинсЕе. Савет усваја реФерат и одлучује: да се дело Златна књига за привредпика не може препоручити за књижнице средљпх, стручнпх и основнпх пгкола. Ре®еренту да се изда 20 динара. IV Прочитано је мишљење књижевно уџбеничке секције о књизи Петра Протића: Наука о богослужењу. Савет одлучује: да се дело да на оцену г.г. Павлу ПГвабићу и Добросаву Ковачевићу, ироФесорима Богословије, иошто ппсац претходно положи 60 динара за паграду реФерентима. ■ V Прочитан је предлог књижевно-уџбеничке секцнје о условима откупа Историје Срба за IV разред основних школа од писца X. У., о шталпању и хонорару реФерентнма. Предлог гласи: Савет усваја мишљење секције : 1. да писац унесе и податке према новим приликама (Самуило, Балкански рат и т. д.); 2. да се дело откупи једном за свагда за цену од две хиљаде динара, с тим да је писац дужан водити и коректуру бесплатно; 3. да тако поирављено дело држава оштампа о свом трошку, и да се, с обзиром на велику потрошњу, одреди што скромнија цена; 4. да се реФерентима с обзиром на велики рад који су имали у овоме конкурсу, одреди хонорар по 200 динара свакоме. РеФерати поднети Главном Просветном Савету гласе: Г«лавном Просветном Савету. Јога 1906. године, по други пут, расписан је стечај за Историју Срба за IV разред основне школе. У стечају који је објављен у „Просветном Гласнику" и „Српскм Новинама", истакнуто је: да Историја Срба, коју Мипистарство жели добити, треба да буде према наставном програму, да обухвата градиво најважније, иотребно за схватање псторијског културног развитка народног. Ипак зато могу се у спису споменути и споредне личпости у колико је то потребпо ради разумевања непрекидности историјске прошлости паше. Ово је све што стечај нарочито истиче. Сасвим је цојмљиво да се ови захтеви морају узети у обзир, кад треба да се суди о поднесеним рукописпма. Али, сем тога имају још неке ствари, о којима се мора водити рачуна, на пр. да ли је унесено градиво тачно с гледишта историјске науке, затим какав је начин излагања п т. д. Наш реФерат треба све то да обухвати.