Prosvetni glasnik

852

ПРОСВЕТНИ ГЛАСИИК

На крају године, саберу се одене које је сваки ученик добио на трима композицијама из сваког предмета, и дају се награде двојици њих који имају највећи збир; четворица-петорица других добијају нарочиту иохвалу (ассеззИ), двојица-тројица аохвалу (тепИон); број, разуме се, варира према величини разреда. Награде су књиге или медаље; похваљени ученици не добијају ништа. Награде се деле и похвалнице читају на једно.ј великој светковиеи којом се завршује школска година и која се зове раздавање награда (сИзМћиИоп с!ез рпх). У једном дворишту завода, над којим је разапето велико платно, или у којој великој дворани у вароши (јер у Француским лицејима и колежима, по правилу, нема аула), скупе се ученици и њихови родитељи, оцеви у парадним униФормама кад су оФицири, мајке и сестре у својим најиовијим тоалетама. У дну дворане уздиже се естрада, где заузимају места, око предеедавајућег, који је готово увек каква велика личност, проФесори завода, у званичном костиму: црна капа, црна хаљина, с једним црвеним или жутим парчетом штоФа о левом рамену, и угледнији грађани из вароши. Крај естраде, војна музика свира „Марсељезу" при уласку свечане поворке, док једна чета војника одаје понекад почаст. Затим једанпроФесор држи говор, што јемогућно духовитији и занимљивији; председник му одговара; обојици се у толико више пљеска у колико су беседе краће. Најзад наставници који имају најјачи глас објављују награде, усред пљескања и одабраних музичких комада. Награђени ученици долазе на естраду, где им један од проФесора иредаје награде рукујући се са одраслијима и љубећи мале. Говори и списак награђених и похваљених ученика штампају се у једној нарочитој свесци (ра.1тагез), која се бесплатно раздаје свима чија су имена ту споменута. Главне награде за Француске ђаке јесу дакле нодстицаји самољубља: добра места у композицијама и награде. Уз то, сваког месеца или свака три месеца, како у којој школи, имена најбољих ученика, после договора у разредном проФесореком већу, уписују се у иочасни сиисак (1а1>1еан (Гћоппеиг), који се истиче на видном месту. Најзад, први и други у свакој композицији добијају уверење о свом месту, на оспову кога им се може опростити каква казна, ако ва то пристане проФесор који ју је изрекао: то се уверење зове иохвалница или ослх>бођење (за1181'есИ; или ехетрШт). Таква иста ослобођења дају се и ученицима који су добили оцене „добар" и .врло добар" за општи успех преко недеље: те оцене бележе разни проФесори, у толико чешће у колико имају више часова. — Казне на које се осуђује, било за неуспех, било за рћаво владање, јесу, у првом реду, задаци за казну, који се исправљају као и обични задаци; када је погрешка крупнија, екстерни ученици, под надзором или полу-пансионери могу се осудити да дођу да их раде у гимназији, четвртком или недељом. По неки пут чак, они мо-