Prosvetni glasnik
НАСТАВА И КУЛТУРА
863
рају да проведу у школи но дана илн читав дан, илн, ако су интерни, не пуштају се кад је излазак или преко распуста: тај затвор (соп81 §пе) може трајати од једног сата до неколико дана. За врло крупне грешке, ђаци се кажњавају укором пред дисциилинским веКем , које образују проФесори и проФесорски помоћници изабрани од својих колега, или искључењем, на извесно време или на свагда; одлуку о искључењу доноси Ректор, на предлог тога већа. На ове последње казне ђаци се осуђују нарочито због рђавог владања. За вредноћу су довољне и мање казне; у највишим разредима н оне су непотребне, јер ученике подстиче на рад близина завршног испита, матуре (1>асса1аигеа1;). Матура се полаже у два дела, први после десете године учења, други после једанаесте. Други део може се полагати најмање десет месеци после првог. Има два испитна матурска рока, у јулу и крајем октобра. Тај испит се не полаже у гимназији као код нас, но на универзитету, на Факултету књижевности за ученике секција А, Ђ, и С, на Факултету наука за ученике секције Д пред комисијама које састављају пола проФесори универзитета, а пола проФесори лицеја или колежа., нарочито за то одређени. Кандидати се могу јављати за испит колико год пута хоће; за испит плаћају таксу, од које им се један део враћа ако га не положе. Најпре се полажу писмени испити, после којих се пушта на усмене, и тек после положених и усмених испита, ученик је дефинитивно примљен. Кандидати који су одбијени на усменом испиту имају права да трипут полажу усмене испите без писмених. Испити варирају према разним одељцима. Кандидати латинско-грчког одељка на писменом испиту, први део, раде један састав из Француског језика, бирајући једну од три предложене теме, и преводе по један задатак с латинског и грчког; на усменом испиту се испитују према нарочитом програму. Исто тако на усменом нспиту другог дела; том се приликом раде још два писмена задатка, један из ФилозоФије и један из наука. Из следеће три теме, дате истог дана, видеће се какви су од прилике писмени састави из Француског: I. Коментарисати овај стих Андре Шениа: Вештина прави само стихове; једипо је срце песник. II. Говор Л.уја XIV маршалу де Вилару кад му поверава своју последњу војску (после пораза код Малплаке-а 1709, пре победе код Денена 1712). III. У чему се епопеја разликује од историје? — Да ли би историја стављена у стихове била епски спев? Ваља додати да се места и белешке које су кандидати добили, за време последњих година учења, на разним композицијама, као и оцене њихових наставника, уписују у школску књижицу (Итге4 зсоШге); просветни гдаснпк, II књ., 9 св., 1913. 58