Prosvetni glasnik

ИАСТАВА И КУЛТУРА 1193

захтевају тачно одређене реакције (нпр. само десном или само девом руком, овим или оним прстом итд). На тај начин, вештачки, ствара се борба мотива као у најсложенијим вољним радњама. Потпуна реакција је увек већа односно спорија (просечно за 1 / 10 сек.) од мускуларне. Одузимањем времена (трајања) мускуларне реакипје од времена потпуне реакције добијасе време одн. брзина појединих уметнутих душевних појава. Тако се израчунава време ко.је је потребно за чулно упознавање(нпр. појединих боја или слова што служе као спољагање дражи); тако се израчунава и време одн. брзина асоцијације (сећања) или брзича разликовања или брзина изборних радњи, тј. време бирања међу различним реакцијама (покретима, радњама) итд. Бројеви добијени на тај начин, нису никакво апсолутно мерило за трајање тих појединпх душевних појава, веК су само мерило њихоке релативне сложености и, како Вунт вели, средство за контролисање психолошког посматрања тих појава. Скраћеном или мускуларном реакцијом може се испитивати процес механизирања или аутоматизирања вољних радњи, о коме смо горе говорили. То се огледа у томе, што време (брзинз) ове реакције може спасти на време, које је потребно за један чисто реФлексни покрет; јер се сиољагањи утисак и реакција овде, најзад, и не одвајају по времену. Огуда — услед честог понављања ових екснеримената и одговарајуће увежбаности мшпића — врло често се јавља тзв. иревремена реакција, тј. реакција, која се јавља пре него што се уговореии утисак појави или истовремено с њим тако, да се он није ни могао опазити и бити иовод за реакцију. Из истог разлога се јавља и иогрешна мускуларна реакција, тј. реакција на коју му драго другу, случајну драж, а не на уговорену. Одоцњења може имати обнчно само потпуна реакци.ја. То бива увек онда, кад се, намерно или елучајно, пажња скрене од уговореног утиска. Тако ће нпр. реакција требати више времена, ако се јаки и слаби утисци неправилно мењају, те се не може с поузданошћу очекивати један одређен утисак. То исто ће бити и онда, кад се иеђу јаке дражи изненадно уметне једна слаба драж; и обратно. Још вигае ће реакци.ја одоцнити, кад је не само јачина дражи непозната, него кад су дражи у опгате потпуно непознате. Најзад, највише поремећена (закашњења) биће реакција онда, кад се пажња на познату, дату моментану драж (нир. светлосну) ремети једном потпуно диспаратном (нпр. звучном) трајном дражи. У том случају је време закашњења реакције знатно (скоро два пут) всће него код поремећзја одн. отклањања пажње сличним дражима. 12. — Овде, разуме се, нећемо говорити о оно.ј сасвим непсихолошкој, ненаучној, иетаФизичкој теорији воље, по којој је воља нека