Prosvetni glasnik

14

ИРОСВЕТНИ ГЛАСННК

службеностима нопаше, жиронађе и огрева, службености које су сељанима села Прњавора дате, на имању манастира Баленпћа, горе наведеним Височајшим Решењем. Питање се постављало због чл. 151. Закона о Шумама који је, укидајући Височајше Решење од 1849. године, укинуо, 110 схватању управе манастира Каленића, и оне службености које су Прњаворци до Законао 1Пумама имали у погледу манастирскога имања. Ово гледиште не усвајају, наравно, сељани Прњавора п Шљивице, већ и данас — сасвим бесправно, као што ће се видети из поднесенога извештаја Господпну Миннстру Просвете и Црквених Послова — пуштају у манастирско имање своју стоку на попашу и жиропађу и узимају из њега потребан огрев. У борби коју манастир Каленић годинама пздржава са сељанима Прњавора и Шљпвице, у чему је најревноснији бпо садашњп старешина манастира, г. игуман Никон, општинске, па и полицијске, власти нису биле увек па впсини свога позива, јер су, често, биле вигае на страни сељапа него мзнастира, за разлику од Средишне (Централне) Управе Државне, чија су Мппистарства Просвете и Црквених Послова, Упутрашњих Послова и Народне Прнвреде, била, у свакој прилици, енергпчна у одбрани имања овога нашега старога и псторијскога манастира. Да бп једном учинио крај сукобима између манастира и околних сељана на тај начин што бп с-е овај снор деФинитивно окончао, онако како то закони земаљски предвпђају, заступник Министра Просвете и Црквенпх Послова, Министар Народне Прпвреде, Г. Ј. Продановић, својим решењем од 24. Јануара 1911. годипе, ЦБр. 69. одредио је једну комисију којој је ставио у задатак да целу ову ствар проучи и Министарству Просвете и Црквегшх Послова о њој поднесе свој изветтај и мпшљење, после чега ће то Мипистарство учинити даље шта треба. У ту комисију постављепи су: Г.Г. Ж. Перић, нроФесор Унпверзитета. као председник, и као чланови протојереј Михаило Поповић, председник Београдскога Духовног Суда, Миливоје Тзорђевић, начелник Шумарскога Одељења Министарства Народне Привреде, Јован Буковала, секретар истога Мпнистарства, и Димптрије Рошу, реФеренат за црквене послове у Мпнистарству Просвете и Црквених Послова. Компспји је придодат и Г. Мих. Милићевић, члан Београдскога Духовног Суда, као изасланик Њ. В. П. Митрополита Димитрија. У току времена учиниле су се, у саставу комисије, ове нзмене: на место Г. Борђевића, који је пенсионован, дошао је садашњи начелник Шумарскога Одељења Министарства Народне Привреде, Г. Др. М. Васић, Г. Д. Рошу, премештајем у Апелацнопи Суд, где је постављен за секретара, престао је бити члан комисије, али га је Г. Миннстар Просвете и Црквених Послова понова наимеповао за члана, а на молбу комиснје којој је Г. Рошу, по својој обавегатености по предмету који }е био стављен комисији у рад, био врло потребан и користан. Г. Др. Милан Пећанац, који је био постављен за реФерента за црквепе послове на место Г. Рошу, постао је био, такође, чланом комисије, али је доцније, унапређењем за пачелника Мннпстарства Просвете и Црквених Послова, пз те комисије пзишао и замењен данашњим реФерентом, Г. Бориславом Станковићем. Комисија, снречепа нарочито ратним догађајима, успела је да, тек 16. Јануара ове године, донесе своје мншљење о ствари која чини предмет њенога саветовања, али и то само у колико су у питању службености попаше, жиронађе н огрева ко.је сељани Прњавора н Шљивпце траже на имањт манастира Каленића. На својој седпици од тога дана комисија је нримила у целини нацрт мишљења о питању о тим службеностииа које је председник