Prosvetni glasnik

32

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

којем они живе, а они знају врло добро да је то најбоље средство да се што шира публика заинтересује за нашу лепу науку. У Греноблу је, на пример, била геодогија Француских Алпа више година предмет јавних предавања са два часа недељно и она је и сада још тема специјалних иредавања. Али кад се узму у обзир знања која добију већина. студената, а нарочито они који желе посветити ее наставничком или научничком позиву, не може се одрећи, да је настава у Француској општнја и мање специјадисана него магде, или, боље рећи, у иајвише случајева проФесори одлажу намерно почетак специјалисања колико је год могућно даље. Ова мгтода, на коју ћемо се доцније вратити, има и добре и рђаве стране, али је свакако од великога утицаја на об.шк научнога духа у Француској. Можемо се нарочито питати, да ли та тенденција, особито ако је, као што често бива, претерана, не врши Фатални утицај на стварање оригиналних радова, тиме што студенте задржава и сувише дуго од сиецијалних испитивања и каткад им улива извесну одвратност према стрпељивом и лаганом начину рада у лабораторијама, ко.ји, према својој природи, често може изгледати мањо занимљив од оиштих студија. Пајзад, морамо разгледати улогу геологије у разним испитима за које спремају универзитети, у колико су они различни од диплома о вишим студијама лисанса. Овде треба најпре поменути диплому о вишим студијама из физике, хемије и природних наука, тако звани випш Р. С. Н., о које^ смо горе већ говорили. Геолошка настава која служи као спрема за тај истшт може бити, наравно, само елементарна, пошто се целокупни наставни материјал мора савладати од нрилике у 30 предавања. Затим долази у обзир а§ге§аИоп у природним наукама. Еао што је већ речено, овај испит могу полагати само они кандидати, који могу д<т покажу четири сведочанства о вишим студијама, међу њима једно о геологији. Ова агрегација оспособљава за наставника у државним лицејима и нма двојаки циљ: да утврди знање кандидата, и његову способност за наставника. Испит из геологије састоји се из једног писменог рада, чији је ниво прилично висок и тражи гачне и опширне доказе, затим из практичних радова (одредбе стена и Фосила, радови с поларизационим микроскопом) и, најзад, из практичнога, внше или мање елементарнога, предавања о одређеној теми. За проФесора је спремање за такав иснит врло тежак посао и може се с успехом предузети само ако има више кандидата, који се узајамно такмиче. Осем тога, због недостатка наставничких снага само је мали број провинцијских универзитета могао установити спремање за „агрегацију", али се оно ипак врши у Лиону и, нарочито, у Тулузи. У ствари пак највећи број кандидата добија спрему у Есо1е Когта1е бирепеиге у