Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРД

33

Паризу, чији је главни задатак спремање за наставнички позив. Настава геологије овде је поверена једноме сталном доценту (сћаг§е (1е соигз) и риво геоаошких студија стоји знатно изнад нивоа за дисанс, ааи није специјалисанији. Мало ниже ћемо говорити о средствима којима се помаже да се будући а§ге§ез уведу у методе научних испитивања. 4. Практична настава. Средишна тачка практичне наставе на универзитетима јесу лабораторије (институти), ко.ји, ирема универзитету, располажу буџетом од 2000 — 5000 Франака ( ј гтаризу 8000 Фр.). По правилу, свакој катедри, била она у Паризу илИ у провинцији, прииада по једна лабораторија и проФесор је у исто време директор лабораторије. Међугим има неких изузетака од овога правила. Тако постоји у Бордоу, где нема проФесора за минералогију, минералошки институт којим управља један таПге с1е соп1егепсез. У Паризу ностоје две лабораторије за геологију којс зависе од Универзитета, једна на Сорбони, друга у бсо1е Могша1е 8ирег1еиге којом управља један сћаг°е (1е соигв. Специјалисање ових лабораторија је, дакле, врло тесно везано с проФесорским катедрама, т. ј. врло је мало развијено. Тако постоје на француским универзитетима 7 лабораторија за минералогију, од којих је једна у Паризу; напротив, нема ниједне за петрограФију, а само је једна, на Сорбони, за Физичку геограФију. Практично упућивање студената требало би да у геологији, као у свима другим наукама на ведиким шкодама, буде поверено једном управнику радова (сћејр с1е кгатаих). Ади љих је за геодогију исто тако мадо као и таИгез с1е соп1сгепсеб: звање сће!' с1е 1;гатаих ]>гаћ1(|ие8 постоји у ствари само у двема дабораторијама, у Паризу и у Ллону. Посао управника радова пада, дакде, обично на препараторе (асистенте), чија је дужност у исто време да помажу проФесору при предавањима, да држе збирке у реду, воде рачунске ствари, итд. Да би се могди да отправљају као што треба послови у дабораторији' неопходно је потребно да. поред проФесора, буде најмање један асистент. То је у остадом свуда сдучај, осем у Аджиру и Тудузи, где од стране државе није предвиђено ниједно једино место поред катедара за геологију и минералогију које на оба универзитета постоје. На Универзитету Париском, где је број студената нарочито велики, посгоје два места које држава пдаћа, један сће? с!е ^гауаих и један ргерага1;еиг. Геолошка дабораторија у Есо1е Когта1е бирепеиге, напротив, нема ниједног државног места за препаратора. Као што курс из опште геодогије без специјадисања чини свуда средишну тачку теоријске наетаве, исто је тако средишна тачка практичног рада свуда студија главних врста стена и Фосила уопште. За цросветни гдасник , I кн>., св. 1., 1914. 3