Prosvetni glasnik

НАСХАВА П КУЛТУРА

219

разумемо. Мисао је потпуна само онда, када је она потпуно исказана; дотле је она само неодређена и нејасна, она постоји тако рсћи само као могућна. Она не може да ствара нове мисди исто тако као какво биће, које није још скннуло своје ларвне облике и ко.је је неспособно за расплод. Ако оставиш другом бригу да мисли на њен завршни облик, она није више твоја; ако је не ослободиш њених омотача, она ће остати неплодна или што је још горе — она ће те преварити и завести на странпутицу. Чинило се мало пре да ја ценим мало лепо писање; али није тако. Колико бих погрешака избегао ја у својим алгебарским рачунима, да сам имао лепши рукопис; колико ми је се нута догодило да рђаво препишем своје једначине, јер сам сам свој рукопис рђаво читао. И заиста су они, који немају стила, изложени сличним неприликама, али у области бескрајно вишој од ове рачунске, у области расуђивања и чисте мисли. Могло би се само мислити да научна настава у овом погледу још може бити довољна сама себи, на пример стилизовање математичнога задатка могло би се научити исто тако л.ако као и стилизовање каква превода с туђега језика или какве приповетке. То би била погрешка; свагдашњи живот не допушта нам да у то сумњамо; али није доста потврђивати ову чињеницу, треба јој наћи и објашњење. Математичнн задатак у опште је нешто врло тешко, бар по оном што тврде ђаци, којима се задају задаци. Пзналажење нових мисли тражи од детета највеће напрезање, за које је оно способно и не остаје му више моћи да их уређује и да им дпје добар облик. Мисли ће му доћи како могу и у ма какву реду; оно је још захвално што му се оне појављују макар и неуређене и оно ће их показати такве какве су му се појавиле. У књижевном задатку напротив оно осећа да је главно управо распоред грађе, тачност и јасност стила; оно нема друго што да ради; мисли, које има да искаже, њему су добро познате; ђак нема да се напреже да им обухвати целину и стога их може лакше уредити. Ја додајем то да ће му друговање с великим писцима стављати иепрестано пред -очи угледе; ако је учитељ добар, он ће знати патерати учсника да добро гледа ове угледе и да их гледа с коришћу. И то ће бити угледи у исто време и за састављање и за стил. За стил има још само један начин да га добро створимо, а. то је превођење с туђега језика. Кад је ђак. добро разумео један стари текст, он треба још да га каже својим материнским језиком и то је најбољи начин да се научи матерински језик, јер треба њим да каже оно што се најпре мислило на туђем језику. Књижевност, добро предавана, : оже бити и корисна школа за посматрача. Истински песници знају носнатрати; они не употребљавају своје епитете насумце, они их пишу, пошто су посматрали. Ако, проФесор зна свој посао, он неће пропустити ниједну прилику да иог