Prosvetni glasnik

т

20^ ПРОСВКТНН ГЛАСНИК

благ ма да поуздан, у извесним тренутцима и снажан, јер његове инФ1ексије означаваху нијансе мисли или осећања; и било ми је право задовољство гледати како су малишани пажљиви, и како депо на питања одговарају. Уочивши ово сам сам себи рекао : ,Зашто се сви учитељи као овај не потруде да стекну добру дикцију? Да дије то равнодушност, или је презирање умешносги и вештине да се дено говори, или Је томе просто разлог што никад нису помишљали да дикција може имати важности? Обично добро читају, обучавају и упућују ученике да изразито рецитују одабране комаде. Знају свакако, у што се уосталом не да посумњати, да је добро и правилно читање готово прави коментар; тим што обраћају пажњу на почивке, што ударају гласом на речи од веће важности, што убрзавају или успоравају иоједине Фразе, тим чине те се идеје и њихова веза и односи нојављују у пуној светлости, те се развија потпуно чисто осећање, срца у деце вибрирају унисоно са читачем. Посигурно „изражавање" нема моћи да открије смисао непознате речи, нити пак да учини приступачним какав анстрактан пасус, ну оно ипак има непорс^уо пробојну моћ: помоћу његовом живе идеје и осећања". На. сва ова преимућства и користи изгледа да се не обраћа довољна пажња, кад се говоре своје речи, кад се хоће да изрази своја мисао, што фћ није случај кад је човек тумач туђе идеје. Овај на пример говори својим ученицима као регрутски инструктор, пред којим они стоЈе развијени у редове на тридесет метара даљине. Глас оваквог учитеља испуњава сву слушаоннцу, нробија зидове и индискретно се меша са суседовим предавањем, кога то, разуме се, буни и чини му тешкоће. Ма да није ни груб ни строг, помислило би се по његову гласу да је увек ту близу да се наљути. То је тон уздржаног незадовољства., које је препуно претњама и казнама, као да се заплашивањем има да укроти некакав непослушни народ. Знам .%1Р^4 а „ 0в ? неће за дуго стварати код деце забуну, кад се увере '•*■ .удктђљ. ц%.природи благонаклон. Међутим, од тога трпи Л еај|>, предаван>е, грмљава учитељевих речи квари утисак, каогод што ч бура квари електричн-у" сгетдост. Е.аогод што настав"ник. евим ништа на добијд тако исто губи и његово здравље. Какав некористан умор! При крају дана учитељ се осећа потпуно изнемогао, и то више ваља пригшсивати његовој погрешци, него ли његову позиву. . > Овај други опет је свечак и достојанствен, као што су били некадашши наставни ,т ч, не зато што презире децу, већ са несвесног подраж;|вања учи љу који је њега васпитавао и упућивао, и који је такође аву наг «су стекао од свога. учитеља. '1Вегове лекције падају с такве \ипц,, да ■ се већ расхлађују у свом 1 иролазу и да падају V

I-

^ г 3

V

&