Prosvetni glasnik

НАС1АВА И КУЛТУРА

233

пази на чистоћу и да јело. воће и кодаче не узима прстима, дајмо му да једе одвојено, сасвим само, за. н.еговим малим сточићем, и оно ће ту научити да једе како треба јести, а, међутим, нећемо му бити досадни својим придиковањем. Укратко — а ово је и закључак ових мадих педагошких савета о томе како треба живети — нека деца не живе с родитељима и ствари ће ићи врло добро. Издвојеност, ову јединствену установу (бар у принципу) нису пронашли велики енглески или амерички педагози: она се природно породила код народа реалистичнијих и мање сентименталних, који су интелигентнији према истинитој једнакости и доброчинствима која из н>е потичу. Они су осетили да деца треба да живе између себе и са својим иарњацима, а не са својим претпостављеним, нарочито са претпостављеним који се тако разликују од њих самих. Они су осетили да узрок раслхађењу између родитеља и деце, и да сва тешкоћа ко.ју ствара и изазива 'прерано васпитање леже у додиру између родитеља и деце. Потисните тај додир, потисните заједнички живот, и тешкоће нестаје. У основи, размишљајући о том сасвим слободно, ко мисли да је потребно да се деца „добро држе"? Посигурно нико. Само човека вређа кад их види да се рђаво држе и тада и против своје воље, ма да се нредочава опасност и ма да се од ње бранимо, ииак се напрежемо да их дресирамо. Кад их не бисмо видели, не бисмо на то мислили, и сасвим природно, сама по себи, растући, без онога тешког напора с једне страно, без оног тешког онирања с друге стране, у колико би постепено била увођена у ближи однос са одраслима, онаАи чинила оно што виде да се ради. Ну, док су мала, одвојена одаја, и живот са својим вршњацима: а. ти вршњаци су и опет деца а нисмо ми. Ну рећи ће се цео свет не може имати одвојену одају, не може имати нарочиту одају да у њу смести више деце, и нре свега да има више деце. Шта да раде људи из народа, сиромашни људи који имају тако мале станове да нема места ни за њих саме. Како да они спре^е једну собу за децу ? — Не жалите децу из народа, она се подижу много боље од буржоаске деце, и мног^срећнијФ. Она имају ирирод^, поље, двориште. ^ Ју еЛ. т., март 1914. год. Ео^ег Соивте*.. — Сп. —

ТРУДИМО ОЕ ДА »Л.ЕП0 Г0В0РИМ0" (ПРА^ТИЧНА ПЕДАГОГИЈА) Ту недавно слушао сам јед^ога учитеља из основне ии>'Чрге, кад је држао нредавање својим ученицима. Глас му је био хаР м $%ичан и