Prosvetni glasnik

ном тај је лучни бедем окренут вису гато се зове Бјелошки Соко (1400 м)' Између овога виса и Иванове Алуге, издиже се други вис исте висине и зове се Писдан. Овај вис и Бјелошки Соко раздвојеии С у једном увалом која личи на типски дирк и зове с е ' Сњежница (Сњежнички Долови), где се увек находи снега и леда. Цирк Сњежница отворен ,је према и. с. и., а то .је према Бјелошима и Цетињском Пољу. Од тога цирка, па све до Бјелоша, налази се очврснут и растрееит шљунак иодинске морене, а на бјелошком заравњаку је материјал крајње морене, с врло лепим примерцима углачаних, затим избразданих и изгребаних стена. Према томе, главно лежиште старог бјелошког глечера било је у то.ј Сњежници, чије су ивице 140О м. надм. висине, а глечерски језик свршавао се над самим Цетињским Пољем, у висини око 800 м. над морем. Несумњив је Факт: да се од бјелошког глечера цедио гаечерски поток, који је с Флувио-глацијалним материјалом утицао у Цетињско Поље; да је у почетку вода отицала кроз поноре, а крупнији материјал остајао на површини. Због велике наваде воде и Флувиоглацијадног материјала, стари понори морали су битп запушепи, вода није могла сва отицати и онда је Цетињско Поље морало бити иретворено у карстно језеро, које је сав Флувио -глацијални материјал нивелисало у једну хоризонталну раван, из које сада вире само они секундарни гребени, што се зову „гомиле". То језеро, по нестанку глечера, могло је још врло дуго трајати, све док се поједини понори нису почели отварати. Изгледа да је највећа количина воде отекла кроз понор на Ћинур, испод садање придворне капеле. Ово је отицање било ностепено и трајало је врло дуго, јер се према томе ионору, кроз велики део Цетињског Поља, Формирало речно корито, које се и сада лепо распознаје. Ова река представљала је последњу Фазу у ирестанку глечера. Пречишћавањем старих понора, вода је свуда исцеђена, сад је остало суво карстно иоље ' аокрииено флувт-глацијалним материјалом. Плах^^а^тгрерлацијалног Цетињског Поља била је слична садашњ ој Добрској жупи, која је дачувана од глечера и Флувио-глацијалног материјала. , • > ? II. У Црно.ј Гори ирне трагове леденог до"ба констатовао је господин Цвијић, на Дурмитору. Тај његов нрви прсјн^лазлк састојао се • у томе што је нашао „дилувијалне морене, које_ чинб бедеме око ШкрчКИх Језера, у Горњој Алишници, Валовитом и Добром Долу; • можда је 1лечерчког иорекла и материјал иснод Валовитог Језера до Увите 1реде . оа. многобројна језера, Цвијић каже: „Типских глечерских Цвијић Ј. 1)г— Гладијалнс п морФолоШке етудије о илашшама Босне, Хердеговине и Дрне Горе. Глас 1Д Г И, стр. 151.