Prosvetni glasnik

«1

ШКОЛСКО КРЕТАЊК 251

трагоза има једино у котдинама Великог и Малог Језера у Шкрки и њих увршћујем у језера глечерског иорекла " (стр. 158). „Остаде језерске котлине нису у вези с глечерима, разноврсног су норекла, поглавито карсгне" (стр. 158). „Најниже морене Дурмитора имају висину 1700 метара". Глечерски трагови на самоме Дурмитору су безначајни, а много су значајнији у његовој околини. Од Жабљака до Јунчевог Дола има неколико нојединачних благих узвишења, која се састоје из трошног материјала — крупан и еитан шљунак. велико обло камење, песковита глина. Сав је тај материјал хаотично измешан. По облуцима виде се врло јасно греботине и зарези којима се карактерише материјал подинске морене. Ови брежуљци су карактеристични типови такозваних друмлена, који се у глацијалној морфологији увршћују у ред подинских творевина глечерских. На таквом једном друмлену је црква па Жабљаку (1455 м.). Свуда по Језерима наилази се на врло обилат материјал подинских морена. Спуштајући се Буковици наилази се на Ускочки Омар, где се находе разбацане и растурене заобљене и незаобљене стене како леже на трошном терену. Ове стене нис^ се могле ни од куда докотрљатн, већ су морале бити транспотиране. Кад се пређе мост на Буковици, испод села, и знатно одмакне од реке, при наступању у Буковичку шуму, находи се једна крајња морена, која се састоји из врло крупног заобљеног и незаобљеног камења, замешеног у песковиту жућкасту глину. Еад се одатле изађе на Ивицу (1020 м.), опет се на тој заравни виде многи друмлени, исто онаки као што и они код Јунчевог Дола. Низа стране, од Ивице до Шазника, свуда се находи трошни материјал подинских морена. У Шавнику (844 м.), у школском дворишту, находе се врло велики блокови стена, које леже озго, на трошном материјалу, • Кад се од Шавника испењемо на Крњево, испод планине Војника, одатле настаје зараван с неравнинама и по њој се находи подински материјал, који се у највећој маси види код једне јаруге (Сурдуб]П Из те удољине излази се на плато који лочиње од х&иа- на Гвозду па траје до Крсгца на Буковику.' Та таласасТа равннна зове се Никшићска Планина, чија Џ срадња висина 1350—1400 м. Она у свему личи на висораван Језера (само што нема језера) и стоји према Војнику онако исто као што Језера стоје према Дурмитору. Никшићска Планина спушта се Ивановом страном у Ивањско Поље. Ово је поље с јужне и југо-источне стране ограђено двема амФитеатрадним шењима врло велике висине; то су.крајње морене огромне луОое се морене састо1е из заоољеног камења, трошне глин^ 1 Ј > . трошним узс врло великим незаоољеним стенама. ко.]е леже на 1 , т ' ^е) морене находи вишењима. На спољашњоЈ страни друге (споља-^ ' ^ т . . , ■ .Горње .1\'ковско Поље се село Л.уково са два сво а стуињевита пољ» 1