Prosvetni glasnik

3

1*

Препорођај економскога живота наилази у неким новим областима на аграрно питање. Србија је то питање налазила на сваком новом кораку за ослобођење свога племена и свагда га је повољно решавала у корист земљорадничкога народа. Србија може у новој заједници и овога пута допринети да се питање о својини земље реши и праведно и мудро, како би се избегле социјалне трзавице у будућности. Држава стоји пред огромним задатком да исплати силне трошкове ратовима проузроковане и да организује огромне радове који захтевају исто тако велике трошкове. И у томе погледу нису сви њени делови подједнако оптерећени, и то ће се бреме лакше поднети ако се начело солидарне одговорности искрено свуда прихвати и примени. На народ ће пасти нове дажбине, јер се морају отварати нови извори прихода. То ће бити осетно, али ће се поднети ако се народ увери да државми органи нису раскошници, да се државни приходи производно троше, и да се порезе, прирези и тако даље, правилно и праведно разрезују. А у демократској је држави праведно када сваки динар прихода, почев од просјачкога до краљевскога, даде свој сразмерни делић државној заједници, и када од утрошка прихода имају сразмерне користи све државне установе и сви слојеви народа. У свима нашим крајевима влада, негде већа, негде мања, економска и финансијска криза, услед смањене радне снаге и производње а увећане потрошње добара, услед поремећеног саобраћаја и смањених саобраћајних средстава, услед померања тржишта за куповину и продају производа, услед великога расипања новаца и прекомернога пуштања у саобраћај новчаница без довољне стварне подлоге, и т. д. Свуда је живот толико поскупео да се и услед тога јавља забринутост, незадовољство, па и горчина, што помрачује сјај новога доба. Нема задовољства ни веселости колико би требало да је има после онолике наше жалости. Може бити да није овде место помињати материјалну кризу; али се мени чини да би наша интелигенција могла у овоме да има једну благотворну улогу, када би у народ распростирала уверење да су материјалне тегобе последице дугога ратовања, да оне нису велике само код нас, већ да су веће код народа богатијих од нас, да су дажбине којима ћемо бити изложени мање од жртава које смо већ поднели, далеко мање од претрпљених губитака у људству. А за обнову за живот потребнога нам оптимизма и идеализма корисно је сетити се да наше колено није било изложено само тешким патњама, већ да њега крунише и изванредна слава, и да ће га будућа соећчија поколења благодарно спомињати и благосиљати. Поље интелектуалнога рада, на коме Академија има своју постат, јако се проширило. На срећу нашу, скоро на свима тим ширинама има изврсних посленика, и усамљених и удружених, који су их раније са успехом обделавали. Успеха ће бити још много више када се и на овоме