Prosvetni glasnik

4

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

пољу усвоје плодоносна простонародна правила задругарства и обичаји спреге, позајмице, мобе. И у досада разједињеним државама, наше су Академије, Српска Краљевска и Југословенска, имале говора о деоби рада и сарадњи. Сада, по државном уједињењу, обе су одмах ступиле у договоре о заједничким предузећима. Таквих предузећа имаће више. Њих ће истицати поједини одсеци Академије, а целокупне ће их Академије ценити и прихватати, ради чега ће, ако устреба, наша Академија променити и свој Закон и Пословник. Ја немам права да овим говором претичем поједине предлоге и одлуке о њима. Академије ће наћи шта им кад ваља за заједницу чинити, настављајући рад свака у . своме дојакошњем делокругу. Допустите ми само да изјавим жељу да се поред ова два средишта за обрађивање више науке, у Београду и Загребу, што скорије створи слично средиште и у Љубљани, и да сва три ступе у најприсније задругарске везе, које ће такође ујемчавати наше народно и државно јединство. Образовању Словеначке Академије Наука можемо се надати у толико пре што се сада срећно остварује давнашња жеља Словенаца да имају свој Университет. Университет ће њихов прикупити до сада растурене стручњаке, и створити многе нове. Српска Краљевска Академија са братском љубављу поздравља то ново светлило на небу Југославије. Свима нашим Академијама, Ученим Друштвима, Факултетима, и свима осталим научним установама, морају се дати довољна материјална средства за њихове радове. Вероватно је да ће управа државних финансија, у невољи, под великим теретом ратних последица, међ којима је финансијска криза једна од најосетнијих, покушавати да се штеди на просветним установама, те да им се не даје онолико колико захтева програм њихова рада. Како би то било одвећ штетно по унапређење битнога покретача сваковрсних радова у друштву, Српска Краљевска Академија је уверена да ће управа Просвете учинити све могуће да у знанственој делатности не само не буде застоја, већ да се омогући полет и потребан и достојан овога узлета у стварању нове државе. Народ који се подиже и увећава мора имати и већу науку и већу књижевиост, да бп га могле и задовољити у садашњости и осигурати за још бољу будућност. А његови научници, књижевници и уметнипи. морају се такође уздизати, да би били на висини својих већих задатака И ако је поље њихова рада сасвим слободно, а плодно када се обрађује по слободноме личноме усталаштву и надахнућу, ипак ће оно бити још плодније, ако се буде установљавала што већа заједница и споразумна подела рада, и то не само међ Академијама, као што то мало час поменух, већ и међ Университетима, и књижевним и просветним удружењима, и т, д,