Prosvetni glasnik

1*

СЛУЖБЕНИ ДЕО

3

"ва-уџбсЛГнво нижих средњих швола, а до 25 о/о чиете добити за уџбенике впшпх разреда средњих и стручних школа. Ирема рвФврату г. Д-р Александра Белића, ироФесора Университета, и г. Мирка Поиовића, директора гимназије, Савет дајс мшиљењс: да нашим оФицнрима инвалидима који су свршили курс нижс школе Војне Академије у Београду, треба допустити упис на све Факултете Универснтета. Што се тиче Наутичке Школе у Котору, (Јавет сматра да се свршеним ученицима те школе, без нотребних иепита по гимназијском ирограму из свих разреда, не би могао допуетити унис на Университет, иити се аихово сведочанетво може изједначнти е гимназпјском матуром. Гдавни Просветни Савет на своме 1176 редовном саетаику од 13 маја т. г., а по предетавци Гоеподина Миниетра Просвете СНБр. 4626 од 17 анрила, дао је мишљење да би сс на Цетињу требала отворити нижа женека гимназија по чл. 140а закона о ередњим школама. Главни Проеветни Савет на свомс 1178 редовном еастанку, према ниему Господина Министра Проевете ОНБр. 14624 од 11 маја т. г. н преддогу г. Д-ра Миливоја Јоважлшћа, начелника основне наставе, одлучио јс да се, ради измене закона о Уређењу Главног Проеветног Савета, одреди комиеија од г. г. Д-р Чеде Митровића, Д-р Александра Бедића, Мнливоја Симића, Мирка Поповнћа и Д-р Миливоја Јоваиовнћа, која ће за време Саветеког фсрија да епреми нацрт о изменама. Према пиему Господина Миниетра Проевете СНБр. 5549 од 14 маја т. г., Савет је оддучио: да се за идућу школску годину спреме у Државној Штамиарији уџбсници државног нздања за ередње школе, нрема рсферату који поднееу г. г. Петар Тнпа, Ми.швојс Симић, Живојин Бидановић и Јеремија Живановић. Савет даје мишљење да Д-р Јурај Мађарац нс може бити нроФесор средње школе док не одедужи три године као еупдент; и да Вјекослав Б. Вишковић има квадиФикацнја за прнвременог учитсља веронауке и за хонорариог наставника. датинског језика V ередњој шкоди. Гдавни Проеветни Савет на свомс 1179 редовном саетанку од 29 маја т. г. одлучио је да ее .Елементарна граматика Енглеског језика" Војнедава Петровића, еекретара Мнниетарс-тва Просвете, може препоручити као уџбеник нриватног издања за Енглески језик V нашим средњим школама. Према молби Мдадена Сиасојевића, учитеља вештина 11 мушке гимназије V Београду, Сазет даје мишљење да молилат, има права на назив нроФесора по чд. 77 закона о ередњим школама. Главни Проеветии Савет еаслушава еледећи реФСрат г. г. ,'Бубонира Протића, Драг. Коетића и Мих. Стапојевића о књизи ,Око дечијсг брододома" од свештеника Љубе Павловића: У књижици су два одељка: I „Спасавајмо децу", који .је намењен родитељима, е тен" донцијом да се иодстакну на етарање о деци у онште; II „Омладино, спаеавај се", намењен је омдадини у циљу да се заинтерееује за развиће духовне кудтуро. Писац се стара да одговори истакнутој тенденцији, ади му је стид непопуларан за шире кругове. Навешћемо за нример два до три иаеуса: ,Сазнање апсодутног закоиа и савршеног идеада води философији , а еазнање греха одноено сазнање нееуглаеноети између идеала н дела водц религнји 11 (страна 27). .Из СФсре чисто моралне и духовне, идеја слободе природно је ирелазила и V сФору друштвенога живота^ (етрана 2.9)" Хришћанетво није одбацило ни један од пређашњих политичких облика, иити се оиредедидо новоме, већ је својим моралним начедима указало једини нут и за еве народе подједнако неопходно потребан идеал друштвеног одноеа коме еу они дужнн да се ириближују саобразно историјеким и другим условима евоје етдетенције" (страна 30). И т. д. С погледом на лепу тенденцнју ове књижице, а из разлога што ће се њомо извееан ограничен број интелигенције моћн интероеовати, ипак мишљења емо да се један мањи део ових књижица може откуиити за народне књижнице н читаонице по градовима, ако их пма. СБр. 220 од 17 маја 1920 године. На оенову овога ре-терата, Савет даје миш.т,ење да би со кчвига могда нрспоручити за градеке књижнице.