Prosvetni glasnik

4

ПРОСБЕТПИГЛЛСНПК

Главни Просветнп Савет сас.Јушава следећи реферат г. .Бубомира Иротнћа, Г-ђе Наталије Еостићке и г-ђе Марије Иетковић о књизи „Први срнски нови мстод аа тфојење жеиских хаљина", од М,- Милојевића, проФесора кројења: По техничкој изради и по облику, ова књнга правн до:та ирнјатан утнсак. Што се тиче саме садржине, она може имати релативне вредности: ако се дауруке ономе коме доисга може бити од користи. За учениде средњнх школа ова књига није, јер њима за овај предмет не треба никакав уџбеник, у толико ире што у средњим школама оно не уче кројити и шити хаљинс, а кад би се и хтедо да учениде н овде шију хаљине, због данашње велике скупоће, овај ци.1 се не би постигао, јер су учениде иочетнице у раду, које не знају честито још ни иглу да држе. Откуд би онда могле са два недељна часа да раде ,1'аглан жакете" V А.ш н сам начнн кројења који иредлаже г. Милојевић врло је тежак, те деца .силннм додавањем и одузимањем, пењаљем и спуштањем мере", никадне би научила узети меру и скројнти (види страну 19, 27, 49 и т. д.). Ипак да наведемо један пример из књиге, страна 27. „Од тачке 0 до линије где се укрштавају Р. В. спустимо једну косу линију, а исто н од тачке Д до истог укрштавања Р. В. пустимо косу линију; и од тачке 0 у полукружној линији, спуштамо до половине ове нове линије и на више за 2 см. и постепено на ниже до где се укрштава ова нова коса линија са изрезом око руке". И сад даље: „Од тачке Д метнсмо тачку од 1 см. више од ове косе линије; и спуштамо се у полуокруглој линији преко ове тачке до изреза око руке, где се укрштава са овом косом лшшјом. Овим је готов изрез око руке на леђа за раглан". Књига се не од.шкује ни језиком, баш кад се не би замерило што јс употребљавао туђе изразе: жакст, Фигура, шнит, проФирца, клош, глокн, брус-Фалта и т. д. Исто тако замераио г. писцу што је тражио да се обелсжавање појединИх тачака лрн кројењу мора да обелсжава словима из његова имена и имена његове жене (Милорад и Љубида), а кад ко стигну ова слова, онда узима X, X 1,Х 2 у место слова азбучним редом, како је уобичајено. И поред набро.јаних мана и нодостатака, књига има вредности за учениде које се сиремају за кројачиде, које се већином данас служе прегледима (базарима) и кројевима их њих. Оне ће, пошто им је то занат, са мало више вољс моћн да се користе овом књигом, нарочито у изради канута (жакета), хаљина, тако званих кнмоно, а да не говоримо о изради мидера, о којима оне ни појма немају, а овом се књигом могу користити ако је нашем женскињу и данас до тога стало. Ирема овоме мишљсња смо да ће ова књига моћи да се корисво унотреби у радничким школама женских иодружина н занатским школама, каквих већ има у Јужној Србијп. Свакако, књпгом ћс се моћи користити и свака женска која се разуме у раду коликото.шко, н она сама да шије ха.тлше бар себи. — СБр. 22в од 21 маја 1920 године. Нрема овом реФерату", Савет је мшпљења да књига нлјс за уџбеник женског рада у средњим и стручним школама, и нс треба је откупити. Савет даје мишљења: да Дивна Миладиновићева, Милка Нетронијевићева, Косара Влашковићева и Јелена Јакшићева имају квалиФикација за нривремене учитељице вештина (женског рада); да Франц Стерле треба да подпесе доказе о гимназиском школовању, за одређпвање квалиФикадија; да Анка Мићићева нема квалиФикадија; и да г. г. Михаило Георгијевски н Сергије Миндлов имају квалнФикадија за ирофесоре срсдње школе. Главни Прооветни Савет на своме 1180 рсдовиом састанву од 27 маја г. г. дао јс мишљења да имају квалификација: Стеван Младеновић за сунлента; Мнлида Драгићевић и Евдокија Чекалова за привремене учитељиде вештина (женског рада); Јосип Солнарж за прнвременог учитеља вештина (музике), ако псунесе оригинал или овереи препис сведочаистпа, мешчанске школе; Катида Чунчић за привремену учитељиду вештина (женског рада), ако докаже да је свршнла седам разреда гимназије; Иван Винодолад за хонорарног вероучител.а католичке деце; да Јелена Крстићева пема квашФикација за учитељиду женског рада. Главни Просветни Савет саслушава следећи ре«ерат г. Д-р Станоја Станојевића, редовпог проФесора Университета, о књизи .Исторпја Југословена" од г. Д-р Васнља Поповвћа; Књига г. Поновића написана је врло добро, догађаји су у њој приказани јасно н прсгледно н увек јс истакпуто оно што је иајважнијо и пајмаркантнијо. Г. Ноновић со служио добром историографском лнтературом н употребно је носледње резултате. >' изворе нзгледа да инје мпого загледао, алп му то, за ди.т, који је ссби ноставио, није нн било иотребно.