Prosvetni glasnik

18

ПРОСБЕТНИ ГЛАСНИК

— све то у једном задатку; Описна сшрана код наших приповедача XIX вска, — сигурно без икаквога текста при руци док се пише; Богобој Ашанацковић и Сшјепан Мишров Љубиша ,паралела, — и то нека чудна паралела, коју ја можда не бих умела да изведем. После ове у главном неповољне критике, треба видети какав би могао изгледати добар избор теме. Пре свега, било би идеално да наставник српског језика има сталне и сигурне помоћи од осталих школских предмета, и да своје ђаке научи сређеном и стилски лепом излагању мисли, како би могли писати о свему што их интересује или им изгледа нарочито важно. Не мислим да би се при томе морала узимати сувише специјална питања из историје, географије и природних наука, али верујем да би се увек нашло, негде мање, негде више, кориснога материјала који би писмене задатке учинио разноврснијим и занимљивијим, него када се рачуна само на спорадично лично искуство и књижевност. Други важан захтев тицао би се преуређења наше усмене наставе, коју морамо приближити животу и попунити у њој оне тако осетне празнине у најосновнијим појмовима из психологије, социологије и морала. Ја сам већ казала шта мислим о коментарисању изрека и стихова, и о иредметима етичкога карактера; сада ћу додати још то да би многе онакве теме биле разумљивије и подесније за ђаке када би се удесила сва предавања тако да у њима буде довољно конкретних и напредних обавештења о нашем личном, грађанском и моралном животу. Ако се ни тада не би нашао какав други, згоднији начин, онда бар поводом развијања туђих мисли вредело би с времена на време проверавати сва знања и све назоре које омладина стиче у школи и приватном лектиром. Тако се по свој прилици ради у Француској, где у насловима писмених састава налазимо не само стихова него и краћих ставова из дела великих филозофа, научника, уметника и критичара. Уносећи их врло често у задатке, а знајући да имају за то сигурнога ослонца у осталој настави, Французи те изабране мисли обраћају у главне факторе за развијање интелектуалне, моралне и националне свести код старијих ђака. На тај начин доводи се још у тешњу везу француски језик са другим наставним предметима. Једно се међутим увек мора имати на уму када су у питању слободне теме: да њих у старијим разредима никада не буде више него чисто књижевних предмета. Ми смо, на крају крајева, ипак наставници књижевности, и наша задаћа је да омладину научимо разумевању уметничких дела и неговању укуса помоћу лектире. Дакако, ни једно ни друго неће се постићи изналажењем фигура и тропа, и приказима старих списатеља који се данас не читају. У задацима из теорије књижевности ми ћемо, према томе, удешавати тако да се у будуће не стварају наопаки појмови као да се стихови пишу једино ради пласирања извесне количине егштета, метафора, палилогија и осталих необичних израза на-