Prosvetni glasnik

20

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

јесте и уметничко питање. То питање не гамо да није решено, него се о њему није уопште ни решавало, пошто није ни покренуто са довољно сложне енергије да би људи који су далеко од њега могли да опазе његову важност. Према томе, ја држим да су политичке прилике у којима смо живели последњих двадесет година мање криве што су многа културна нитања остала нерешена, од оних људи којима је једина дужност била да се тим културним питањима баве и да их износе на дневни ред неуморно, разложно, и са потребном ширином погледа ничим непомућеном, па ни егоистичком завишћу. С тога ваља чинити све да се увиди да је у новом добу неопходно потребна жива акција у евима правцима и од стране свију културних раденика. Победа културе доћи ће и код нас само тако ако се будуће генерације буду васпитавале на другој, широј, свестранијој основи. Јер је егоизам јак само онде где нема културе, и површност влада само онде где нема дубине. Нама треба праве културе ако мислимо да нам будућност буде лепа и велика. Останемо ли на сгупњу на коме се данас налазимо, не отклонимо ли елементе који стварају вихоре у нашем културном друштву, ми смо осуђени на вечиту робију. Ми треба да увидимо да је културан човек само онај који је развијен и васпитан и морално, и духовно, и естетски, и физички, и једина је дужност наша: створити могућност генерацијама да се тако развијају и васпитавају. Друштво, тако васпитано, имаће и такта и критеријума, два неопходна услова за опстанак и развитак културе. Наш јавни живот је на странпутици у културном смислу, који ме овом приликом једино интересује. Тражити од младога нараштаја, или још боље: оставити тај нараштај да се васпитава на примерима нашег јавног живота, значи гурати га у пропаст. Школа, у свима типовима својим, има дужност да ширином, савременошћу, разноликошћу програма одстрани омладину и децу од улице, и кроз своја врата уведе ту децу и ту омладину у културу, а то ће рећи: у бољу и лепшу будућност. 0 школи мислим одавно, у њој радим одавно, и узимам, с тога, слободу да изнесем овде: како ја замишљам музичко културно васпитавање младих нараштаја. Два су начина музичког васпитавања и развијања масе: настава музичке уметности у школама и јавни музички живот. У овом чланку ћу изнети принципе школског музичког васпитавања и развијања. Има четири типа школа у којима се музичка уметност мора предавати, било на практично-техничкој основи, у строгој вези са филозофско-естетичким принципима музичке уметности, било само у овом другом смислу. Те су школе: основна, средња (у коју убрајам, осим гим-