Prosvetni glasnik

22

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

по музички развитак на нашем тлу, под нашим сунцем, Он је и сувише копија да би могао бити снажан да крене музичку уметност код нас напред и са њоме и нашу културу потхрани и подигне у висине. Треба створити једну централну државну музичку школу, консерваторијум, и комисијским путем израдити за њу закон и програм наставе. Таква школа ће бити прави расадник културе. Треба организовати помоћнике тој државној школи, приватне школе. И за њих треба комисијски прописати закон и програм рада и субвенцијама помагати оне који успешно изводе прописани програм. Оне су потребне ради децентрализације музичке уметности. У државној консерваторији отворити нарочити течај од неколико година у коме ће се, по специјалном програму, а у складу са прописаним програмом наставе музике у средњим школама, васпитавати кандидати за наставнике музике у тим школама. Настава у томе течају треба да буде уметничка,у пуном смислу те речи, а не виртуозно-техничарска. Тиме хоћу да кажем да кандидате треба образовати теоријски на најширој практичној — али не и композиторској — основи (ово је од пресудне важности), и инструментално ихобразовати до способности да читају у својој соби за рад и студију, а не у концертној сали, дела свих епоха и свију стилова музичке историје и уметности. Толика техника ће им бити довољна да изводе и специјалну наставу музике у средњој школи, која треба да добије друге основе, али о томе ће бити речи мало даље. Не заборавити ни опште културно развијање ђака консерваторије. У овако сумарном чланку немогуће је улазити у детаље. Задржавам се само на повлачењу основне идеје, остављајући детаље за даље специјалне чланке. Да би стручне музичке школе имале ученика са потребним претходиим знањем за вишу музичку наставу, и да би наше друштво добило у ширим слојевима својим културне чланове, потребна је рационална и методска настава музике у основним и средњим школама. У основној школи се до сада певало „на уво" као и у средњим школама. Певале су се песме које се науче на памет и брзо се забораве. И то се звало: настава музике. А то није него један културни јад. Као што се од ђака тражи да не учи на памет научне предмете, да их не „грува", него да уђе у суштину духа сваког предмета понаособ и да осети каузалне везе између принципа на којима се ти предмети, та наука, заснива, тако се и музика не сме учити и не може научити „грувањем" на памет. Други је, посве други, пут музикалног васпитавања. Он је лак, он је играчка, јер је природан, само га треба почети прелазити из малена, од основне школе. Треба развијати слух у детета, треба научити дете да очима уме пробудити у своме слуху реализацију интервала, мелодије или хармоније коју чита са нотне хартије. Треба солмизирати, греба солфеђирати, а то ће рећи: помоћу нота, сталним певањем, на-