Prosvetni glasnik

96

ПРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

вежбе у композицији предузимају од првог разреда гимназије, и без њих не прође ниједан задатак. Тадаизвесно не би падале примедбе из клупа да је незгодно радити по плану који и при највећој обазривости наставничкој изгледа као наметнут са катедре, уместо да се спонтано створи у ђачкој средини. Међутим, било да се упућивање у рад удеси овако или на који други начин, оно увек захтева од наставника много труда и сасвим искључује импровизовани избор предмета на два минута пре часа. Оно уштеђује и бескорисна накнадна објашњења, уклања из школе одвећ тешке и преопширне теме. Јер када наставник размисли о предмету и рашчлани га да би скицирао неки план, он одмах може осетити да ли је његов разред способан за тај задатак или није. Довде ће — надам се — сви бити сложни са мном да тако треба да буде; али сумњам да ће ми се једнодушно повлађивати када изјавим да више пута и ђаци морају бити претходно обавештени о чему "ће да пишу. Теме које бар по наслову указују на директно посматрање немогућно је израдити добро ако се не учини за њих штогод још пре часа. Захтевати, на пример, да се опише какав изгледа Београд у зиму а не наговестити раније да се мало пажљивије промотре београдске улице, живот и саобраћај у њима када је снег и поледица, било би готово исто што и задати опис бербе на основу тога што се некада у школи читао Ђачки растанак, а праву бербу видела можда свега три или четири ђака. Сасвим друкче ће изгледати ако наставник прво подстакне ученике да посматрају и бележе неко време утиске, да сваки скицира себи опис своје улице, свога краја, — Савамале, Теразија, Врачара, и т. д. — да се један заинтересује за јутро, други за подне или после подне, трећи за предвечерје, и тако редом. Све то још не значи да се тема отворено казује и да би се могло доћи са готовим, под туђим утицајем израђеним задатком, него само да се израније мисли о њој и да се зна у ком правцу треба оријентирати пажњу. На часу, пошто се прецизира наслов, прочитаће се нека забележена опажања и утврдити да ли су битна или споредна за слику специјално београдске зиме. Потом ће сваки да обрађује материјал који пред собом има, допуњујући га сећањем. Исту методу покушала сам применити и тамо где није потребно директно посматрање видљивих и опипљивих предмета, и моје ученице увек су знале у ком смислу треба да се претходно спреме. Када сам намеравала задати о утицају лектире, особито романа, и хтела да ми пишу конкретно по личном искуству, а не да развијају баналне фразе и општа места о читању, ја сам препоручила да свака прочита поново, или бар да прелиста, књиге које се њој чине најлепше и по утиску најјаче. Резултат ове претходне спреме показао се у већој прецизности израза и јачој логици излагања, него да се најмање десет минута од часа