Prosvetni glasnik

Белешке

197

година и који му је увек успевао. Желећи да од својих ђака створи пријатеље, да стекне, не само њихово поштовање, већ и њихову симпатију и њихово поверење, да би тако боље могао да поправи њихове недостатке и допуни њихове добре особине, професор их прима код своје куће, једном недељно. Ту, на тим интимним састанцима, „заборављајући програме, професорску катедру, службене курсеве, и друго, разговара се, дискутује се о најразноврснијим предметима. Професор се користи свим приликама да отвори те младе мозгове општим идејама и да поправи оно што сувише књишко образовање може имати апсолутнога. У тај круг заиста породичан, нимало школски, г. Арно уводи, према случају прилика, све познате личности на којенаиђе: специалисте, путнике, и т. д., који доносе тим младим духовима искуство широке студије или виђене ствари." За једну школску годину има до пет стотина посета на тим састан? цима. Разуме се да су се, од пре двадесет година, ученици г. Арноа растурили на све стране света — има их и у Србији, — али их један повремени билтен везује за централну тачку и допушта професору да продужи вршити на њих, чак из далека, свој благотворни утицај. Синдикализам и средња насшава у Француској. — „Народна Федерација професора лицеја и наставница женских средњих школа у Француској" извршила је летос међу својим члановима референдум о питању синдикализације друштва. Од 4700 чланова Федерације узело је учешћа при гласању њих 3495. Захтевани кворум био је две трећине гласача, то јест 2330. Резултат референдума је овај. Одбијени су: преображај у синдикате (2177 гласова за, 1191 против, 477 уздржаних од гласања), приступање Федерацији чиновника који нису пришли „Општем Удружењу Рада" (1771 глас за, 1533 против, 191 уздржаних од гласања), приступање Федерацији чиновника који су пришли „Оппггем Удружењу Рада" (632 гласа за, 2700 против, 163 уздржаних од гласања), приступање Конфедерацији интелектуалних радника (1250 гласова за, 1876 против, 369 уздржаних од гласања). На против, Федерација професора лицеја примила је са 2468 гласова за, 892 гласа против и 135 уздржавања од гласања своје сједињење с другим групама средњешколске наставе, и с 2373 гласа за, 971 гласом против и 151 уздржавањем, своје стапање са свима другим групама јавне наставе. Општи резултат је дакле: не синдикалисање већ покрет ка средњешколском јединству најпре, а затим, покрет ка јединству са разним родовима наставе. Школски вртови у Америци. — Американци су не само сачували ове вргове које су створиле ратне тешкоће, него их и развијају. За њих је, доиста, градинарство бар толико исто корисно васиитачко средство колико и ма који други ручни рад. Уз то, само закључење мира није било довољно да произведе све врсте хране које оскудевају. Отуда, према америчком часопису 8с1гоо1-П/е, службеном органу Бироа за васпитање, амерички школски вртови (1_Јш1ес1 бМез бсћоо1 Оагс1еп) бројили су априла месеца о. г. три милиона ученица и ученика, а за крај сезоне предвиђала се цифра од пет милиона учасника. Учишељи на Универсишетима у Немачкој. — Одлуком пруског Министра за Науке, Уметности и Народну Наставу од 19 септембра 1919, Пруска је отворила свима својим учитељима своје университете, Та од-