Prosvetni glasnik

ДРУШТВЕНИ ЗАДАТАК УМЕТНОСТИ II {аи! 1оијоиг§ швјзкг аиг 1е8 ћоппез Јс1еез. Р1из оп у 1аре сЈезаив, р1из еИез б^пЈопсеп! с1апз 1ез езргЛз. Не1уе1Јиз, I Има људи којима ће сама ова реченица — друштвени задатак уметности — измамити на уста подсмех презрења. Уметност са задатком ! Каква бесмислица ! Потребно је управо једно ћифтанско и, свакојако, несавремено схватање ствари, па да се уметност доводи у везу са неким практичним, неуметничким задатком! Та може ли уметничко дело имати другог задатка него да својом лепотом угађа свету? Уметност нема другог смера до своје савршености. Ово је, укратко, теорија уметности која је сама себи сврха, т. зв. теорија „Гаг* роиг Гаг1". 'Ми држимо да је та теорија у себи лажна, а са друштвеног гледишта и јалова и штетна; јер не само наука о души (психологија), но и цела историја цивилизације доказује непобитно како је ташто и неосновано оно схватање које уметности одриче сваку другу функцију, сем да води бригу о својој лепоти. Нема сумње да се у делима уметности испољава више или мање субјективна делатност, којом уметник тежи да задовољи неки унутрашњи, лични нагон; психолошки подртицај сваког уметничког стварања треба, према томе, тражити у нарочитој осећајности појединих индивидуа. Код; . велике масе људи та осећајност испољава се у обичном облику узбу- : : ђености или смеха: кад су се у весељу исмејали, или у раздражености \ искалили у крупним речима, они се редовно смире. Њихова је емоција 4 напЈла одушка, и они могу да наставе, у обичиом колосеку, свој душевни живот. Али тај несложени, схематични случај испољавања људских емоција, који, у својој несвесној форми, може да служи као подстицај и за уметничко стварање, тај се случај емоције јавља само у прозорју човечанства, кад људи раде више по инстинкту но по свесној вољи и накани. Уметност која је сама себи сврха, уметноет која иде за тим да разгали и задовољи самог уметника, то је уметност изворног Нросветни Тласник, I кн,., 4. св., 1920, Н