Prosvetni glasnik

6 Васпитању у Енглеској

209

на управи јавне ствари треба да се прекале у вери да је за славу и величину једног народа исто тако потребит суверени укус и лепота као што је потребито екопомско благостање и безбедност иациоиалпих граница. МАРКО ЦАР

0 ВАСПИТАЊУ У ЕНГЛЕСКОЈ') Светски рат је, више него икад, изнео на видик многе недостатке метода рада и васпитања по школама. Сви народи, а нарочито велики народи, осећају потребу да ревидирају своје школске програме, програме који се тичу васпитања омладине, поколења која ће прихватити вођење народних послова од оних који их дан-ас воде. Француска и Енглеска се баве о реформама које треба унети у основне, средње и велике школе. И ако је рат показао да су наше школе дале добро национално васпитање, и ако је седмогодишњи рат утврдио да у нашем народу има јаких и физичких и душевних особина: издржљивости и истрајности, ипак се не може, и не треба задовољити том констатацијом. Не треба рећи: доста је за нас то. Није доста и не може бити доста, с обзиром на задатак и улогу који су намењени нашем народу у будућности. Сигурно је да ће се и у васпитању наше омладине, и у методама рада, нарочито по средњим и вишим школама, морати увести реформе. Њих сигурно треба; ми смо то осетили на себи, и видимо и код наше деце. Има, чини се, у досадањем програму рада по тим школама извесна тежња да се од ђака створе енциклопедисти, учењаци; тежња да се ђацима улије у главу што више туђега, не само готовога знања, него и наметнутога без критике, као неоспорна туђа мишљења. Деца од иницијативе, радознала да нађу узрок свему, у школи бивају запостављена, а „добра деца", која добро уче на памет, која „знају задатке", бивају истицана. То иде очигледно на штету самосталности мишљења ђака, а то има утицаја и на цео живот његов, па и на развитак целога народа. Мени није намера да се плетем у расправљање тога проблема; ја желим само да саопштим нека опажања која се односе на васпитање омладине у Енглеској, па и целога народа. Цела филозофија живота и проблем живљења су за Енглезе одавно пречишћена ствар. Они су врло прости. Човек долази на овај свет без своје кривице. Живот је борба; од првога дана, тако рећи од дана кад се човек роди, он добија свој крст на плећа. И зато га треба учити од самога почетка да га носи са што мање муке, са што мање роптања; да у животу нађе, место бола и те1 ) Пз „Бележака о Енглеској".