Prosvetni glasnik

210

Просветни Гласник'

жине, што више задовољства; да га проведе у што бољем, ако не у стално добром расположењу. Како се то постизава? Лако. Ако је човек физички здрав и душевно ведар; ако су његова физичка и душевна снага што дуже у равнотежи; ако су дух и снага телесна увек у складу. Тај склад је у физичкоме и душевном здравл^у; здравље није вечито ни свакоме дато, зато га треба прибавити; створити здрав народ; стварати све јача и здравија поколења. И тако сви Енглези гледају на живот бистро, без икакве претеране осећајности. Навикнути из малена на, могло би се рећи, јуначке игре (лоптање, клизање, јахање, веслање, пливање, песничање, трчање, итд.), које сви редови друшшвени, на свакоме времену и кроз цео живот, до смрти изводе, — они постепено организују јаку живу снагу и јаке нерве. Према тој снази формира се душевна јачина и умна стабилност. Цео систем васпитања у кући, у школи, у друштву, у држави, и цео дневни живот су прожети култом здравља и снаге. И отуда у Великој Британији обраћа пажњу на себе не онај који изазива сажаљење, него онај који изазива дивљење. Ономе који се вечито жали, кука, плаче, у Британији се подсмевају, презиру га без милости. Тамо не воле слабе и мекушне, него јаке и чврсте. Диве се памети и осећајности, али воле у човеку мушкост, јачину, издржљивост, смелост. Тамо се обожавају људи који савлађују и обарају са дрскошћу тешкоће и препоне; што су ове веће, то је дивљење веће. Основа целоме васпитању у Великој Британији, може се рећи, јесте одабирање. Одабирање јаких, очвригћивање бољих, снажних. Непрекидно одабирање непрестано појачава отпорне снаге целога народа. Једном речи, хоће се да се стварају од Британаца јачи, издржљивији људи од осталих људи, ако не и најјачи људи на свету. Снага даје мирноћу, смелост, владу над собом, ону неустрашивост за дрска предузећа каква су данас доиста само Енглези у стању да извршују. Ниједан народ нема толико смелих путника, колонизатора, ловаца, авијатичара, издржљивих спортиста, колико британски. Чврста, силна, непрекидна енергија не зна за смрт, нити се ње боји. Она даје смисао животу, задовољство живети. Ради тога се у Великој Британији све чини да се народ ојача, да издржи и зиму и врућину, и воду и лед, и умор и напоре. Многи на томе пропадну, али многи од њих, већина остане; бољи остану, а од бољих бољи остају. Статистика, исгина, утврђује да по енглеским васпитним заводима много дечака сваке године пострада од јуначких игара, нарочито од лоптања (Љо^-ђаП), али оно што остане здраво и читаво. то је прекаљено, то живи пуним животом и даје пуну меру породици и држави. Цело социјално законодавство је у том духу. Закони о народном здрављу су у томе типичан пример. Ево једног. Чим се јави сумњив случај какве заразне болести и лекар га конста-