Prosvetni glasnik

276

Просветни Гласник

но само из чистога срца и привржености к роду своме". 1 ) Но од тога није било ништа. Чак се, изгледа, и зазирало од женске писмености. Кад је Пирх 1829 г. питао о школовању женске деце у Србији одговорено му је: „Трговину неће водити никад, а ни звања добијати, зашто ће им онда вештина читања и писања, осим да се разберу у љубавним писмимаида могу на њих одговарати". 2 ) Ако се гдешто баш и школовало које женско дете, ишло је у школу заједно са мушкарцима. Овако је остало за све време владе Кнеза Милоша. 3 ) (СВИИИЕЕ СЕ) ТИХ. Р. ЂОРЂЕВИЋ

ЋИРИЛИЦА ИЛИ ЛАТИНИЦА? За уређење и напредак наше нове државе и културе јужнословенске, несумњиво, потребно је радити на стварању националне свести, на објашњавању политичких и економских интереса који су нам заједнички; несумњиво, потребно је стварати основицу тој држави и давати маха тој култури у ономе што је суштина, што је битно; несумњиво, треба веровати да националном стапању и културном уједначавању неће и не могу допринети ништа празна решавања формалних питања. Па ипак, исто тако несумњиво, поглед чак и културних људи, и оних који управљају, зауставља се много лакше на решавању формалности, често беззначајних, док остају на страни питања принципска, од главне важности, која се не додирују или с тога што се не виде или, чешће, што се не желе покретати. једно од формалних питања истакнуто пре других, битних, јесте питање коју азбуку треба усвојити за целу нашу државу, ћирилицу или латиницу. То питање многима изгледа важније и од питања културног развоја и од питања заједничког и уједначеног књижевног језика... Ово питање покренуто је, и о њему је било већ неколико чланака. Али, дискутовање о њему, далеко од тога да користи културном уједначавању нашега народа, иде директно на то да пред широке масе изнесе један елеменат, ма како безначајан у ствари, око кога ће се наћи људи у два табора, не према објективном схватању, већ према навици и тра-

') М. Гавриловић II, 649—651. 2 ) Ото Дубислав Пирх, Нутовање по Србији у години 1829, 144. 3 ) 1843 г. наиисао је Ј. С. Поноввћ члапак „Полза и потреба девојачких птма" у коме кокстатује да није довољно што се женска деда пгаљу у школу са мушком, већ да треба створити чисто женске школе са специјалном наставом која одговара женскпм потребама (Подунавка 1843, 186—187), Но тек у октобру 1845 г. отворила је прву женску осповну школу у Србијп Опттипа Параћписка (Новине Србске 1845, 322).