Prosvetni glasnik

Виолошка Настава у Средњим Школама

287

мери досада дешавало. Практични, научни и васпитни значај тога предмета мора се што јаче нагласити. Сваки човек има највише посла свакога часа са самим собом. Он треба себе што боље да познаје. А то се не може постићи ако се не располаже бар са елементарним знањем из анатомије, хистологије и физиологије. Само са те основе може се уживети како ваља у суштину људскога бића. Не зна се која је физиолошка функција у човечјем телу од које важнија. Познавање физиологије исхране исто је толико важно колико и познавање физиологије дисања, лучења жлезда, крвотока, и т. д. А шта да се каже тек за рад чула као што су око и уво? Тешко је ваљда наћи ствари које би могле бити интересантније него што су грађа тих органа и њихове физиолошке радње. Зар се још може то допустити да неко сврши средњу школу, а да нити познаје тако значајну грађу ока нити физиологију вида. То нису више ствари које су потребне само за даље стручно образовање, већ су то ствари које мора да зна сваки образован човек. То постаје потреба готово свакидањега кућевнога живота. Због непознавања свога властитога бића, човек, на жалост школован као и нешколован, трпи посведневно многобројне непријатности, Колико би се несрећних случајева избегло кад би човек био обавештен само о рудиментованом црвуљку на слепоме цреву. Толико смртних случајева наступи само зато пјто се нема појма и да постоји тај мали и за живот тако безначајни органчић, који је ту, изгледа, само ради тога да човеку причини зло. Све то један школован човек треба да зна, То су практичне потребе његовога свакидањега живота. Али школован човек треба да зна то не само ради себе, већ и ради своје, можда, још непросвећене околине, ради народа у чијој средини проводи свој живот. Школован човек има према народу многоструке обавезе, па и ту да муумного случајева да о извесним стварима прва објашњења која би се тицала његовога физичкога бића. А да би то могао да учини, он сам треба да је школован у томе. Шта тек да се каже за нервни систем и његову улогу! Како се може допустити да кроз средњу школу проће неко лице, а да не познаје ни најбитније анатомске и хистолошке особине органа који су извор и утока свих наших душевних моћи! Без тога се не може појмити суштина душевнога живота; без тога нема правога и солиднога образовања. Никаква настава из психологије не може се више данас похвалити успехом, ако се пре тога није упознало са природом нервнога система. При овоме се истиче и сав велики значај науке о локализацији чула и душевних моћи, тј. искуством и огледима утврђени факат да свако чуло стоји у вези само са једном одређеном партијом мозга и да, кад та партија буде повређена или оболи, онда и одговарајуће чуло изгуби своју способност. Тако на пример, ако буде повређен или ако оболи део велико-мождане коре на обе мождане полутке у потиљној