Prosvetni glasnik

288

Прооветни Гласник

области, онда се губи вид, а ако буде повређен или оболи део у два прва слепоочна набора, онда се губи слух. Исто тако човек ће изгубити способност да покреће ноге ако буде повређен или оболео део велико-мождане коре на темену, у области где се сустичу Роландове бразде леве и десне полутке. И тако, свако чуло и свака моћ везана је за физиолошки рад неког одређеног дела мождане коре. Само знајући то, моћи ће се разумети многе појаве душевних поремећаја и недостатака са којима се у животу срећемо тако често. А све су то ствари које треба безусловно да уђу у оквир општега образовања. И те ствари нису само од формалне, већ и од највеће практичне и научне вредности. Али да би се могла разумети солидно анатомија, хистологија и физиологија човечјега тела, мора се претходно упознати са основном животном јединицом, са ћелицом. С тога наука о животињској ћелици мора, у најкраћим потезима, доћи на уводном месту науке о човеку. Поред хемиског састава ћелице, и поред приказа њених битних делова, протоплазме и једра, треба у кратко показати и разнолике облике и врсте ћелица, као: епителијалне (све главније облике, и где се који најобичније налази), мншићне, рскавичаве и коштане, нервне, масне, и т. д. Ту се мора показат.т и посредна (лимпотичка) деоба ћелице, јер без тога је немогуће објаснити растење човечјега организма, као и животињског у опште. После тога је лако објаснити суштину ткива као органску заједницу већега броја истородних ћелица које врше махом истоветне физиолошке радње. Даље, по моме мишљењу, свему томе треба још додати, у кратко, и прве ступњеве ембрионалног развића. Треба показати потпуно браздање јајета, стварање моруле, бластуле и гаструле. Тај мали додатак из ембриологије, коме би могао бити посвећен само један час, веома би много олакшао разумевање анатомске и хистолошке грађе човечјега тела. То би допринело да се на суштину људскога бића гледа сасвим друкЧије него што то махом бива. Зар има нешто интересантније него кад се дође до сазнања да тако важни органи, као што су нервни систем — мозак и кичмена мождина — и чула (око, уво и нос), постају из једног ембрионовог дела (зачедак), који није ништа друго него кожа. А еве то опет може само допринети да сазнање о природи људскога организма и о законима његовога развића и његовога живота постане дубље и шире. А на то треба да иде биолошко образовање у средњој школи. То образовање не сме бити описно,,- оно мора бити научно. У место учења свакога факта посебице, мора се обратити више пажња на опште основе на којима живот почива. А једна од битних особина живота јесте и развиће. Стога сваки образовани човек треба да буде познат барем са најглавнијим цртама његовим. Према томе, по моме мишљењу, неопходно је потребно да се тиме допуни биолошка настава у вишем течају.