Prosvetni glasnik

320

Просветни Сласник

денте на нај код себе. Наставник чак може да посвети мало ђака у свој рад; на тај начин, он развија његову личност, његов критички дух, и предавања имају за студента сасвим другу драж, изгледају му као да их је нреживео, кад им је гако сам познао и испитао идеју. с. П.

РАЗЛИЧНОСТИ

ПРОСВЕТА У РУСИјИ Како стоји данас просвета у Русији? Теоријски, рекло би се као да је све учињено да та страна живота буде доведена у најбоље стање. Уведена је ошпта обавеза учења; у селпма се, као што су ми причали људи који су дошли из Тамбовске губерније, та обавеза уводи принудним мерама; у село које не показује довољно ревности према науци усељава се одред војника, који кундацима гоне сељаке и сељанке у школу. У касарнама је о-Гавезно учење. Према статистичким подацима „Наркомпроса" (Народпог Комисаријата за Просвету), број народних школа је неколико пута већи него пре: нема села где не би било школе или интерната (за неколико најближих заселака); свуда се отварају библиотеке, читаонице, сталне и покретне, — на све стране путују инструктори. Али — у школама нема букварова, нема хартије, пера, оловки, мастила, што је признао и сам комисар народне просвете, Луначарски. Често се школе и интернати не греју или се греју мало, осветљења нема никаквог, а зими се после три или четири сата никако не може радити. Учитељи су испод сваке критике. „Наркомпрос" у тако важној ствари као што ]е просвета више обраћа пажњу на лица која припадају комунистичкој партији, што је за њега важније него стручно знање и педагошка спрема. Учитељи и учитељице иду нарочито у интернате, због следовања, и ничим неће да се занимају, сматрајући да су дужни само да науче децу комунистичком катихизису и певању Интернационале. Интернати су пуни прљавштине, инсеката и потпуног нереда. У школама и интернатима где раде некомунисти постављају се комисари комунисти ради политичког надзора над особљем, најчепгће људи незналице, груби, који хоће да се мешају и у наставу и који достављају комисаријату о свему што им падне на памет. Као резултат јављају се: позив у комисаријат, примедбе, премештаји, па и само отпуштање из службе. Све што не одговара комунизму гони се и протерује. Тако су у московској губернији прогањани учитељи Толстојевци у дванаест школа због некомунистичког правца, ма да су деца обожавала учитеље и живела с њима не може боље бити.