Prosvetni glasnik

јединствена Школа

1Р9

ЈЕДИНСТВЕНА ШКОЛА 1№Л.Ј ) II. практичној примени напред изложених принципа, на којима се оснива потреба јединствене школе, јавља се прво питање: колико времена. од које до које године живота, има јединствена школа трајати V Узевши за почетак школовања у свима просвећеним државама готово без разлнке утврђену навршену шесту годину, кад се свршује прва фаза у развитку можданих ћелпја, остаје нам једино дужност да одредимо ону годину кад јединствену школу ваља завршити. А то није дванаеста година, како је хтео Коменски, ни тринаеста. како хоће неки други, нарочнто присталице јединствене средње школе у Немачкој; већ навршена четрнаеста или чак и петнаеста година, Разлог што јединствену школу ваља продужити до тог доба веома је очит и једноставан. Као и све остало у јединственој школи, тако је и то продужење њезино основано на природи онога кога васпитамо. У 14.-15. годину живота пада један од најважнијих догађаја што се збивају у развитку човечјега организма, а то је почетак дозревања сполних органа и с тим у везн свршетак рашћења можлаиих ћеЛија. Ст. Ол зове тај моменат „другим рођењем". А и јест доба пубертета, на који Коменски није обраћао никакву пажњу, и за који се и у науци зачело живље интересовање истом пре некнх 15 20 година, од најсудбоноснијих последица. Како је н. пр. статнстички утврђено, одмах иза почетка пубертета, у 16. години живота. *огађа се највише самоубистава, те ту годину, не довољно принрављену. сматра Гали с правом за најкритичнију годину живота. Како у доба пубертера мозак, који је у новорођенчета имао тек једну трећпну касније тежине, иза добивања друге трећине у првим годинама живота, добива и последњу трећииу своје тежине (исп. МагсћагкЈ, Ођег с1аз Оећкп^еадтсМ с!ез Мепзсћеп, 1902), лако је разумети што се у то време јављају и задње функције душевне радње, која је до тога часа била крња и непотпуна. Тако н. пр. памћење, до тога доба у главном механичко, постаје јудициозно. Истом у то врел\е почнње се јављатп права снага апстракције. Од чувстава се, у вези с полним дозревањем. јављају еротичка и социјална осећања. А воља, дотле слаба и поводљивапостаје јака, те се од послушна детета јавља самосталан дечак, који о свему резонира и хоће да мисли својом главом. Укратко, дојакошњс дете, које има у себи развијен једино нагон за самоодржање, добива п други нагон, да одржи врсту. Глас, који је доселе био у њега детињски мења се у мужевни, и ннтересовање постаје озбиљније. Занимајући с^