Prosvetni glasnik

Ј-единствена Школа

205

а ко телесном раду. И док ми данас, без нкакве грижње савести, оне који не покажу дара за изучавање наших школских предмета проглашујемо посве неспособнима, јединствена школа ће нас уверити како силно грешимо против прнроде што тако чинимо. Као што је већ опазио Кершенштајнер у минхенским школама, разабраћемо и ми како они, глупанн, тиквани, блесани и како их све у својој непромишљено/ги не зоиемо. имају особит интерес и снособноет за неке ручне радове. А у исти мах ћемо се уверити како они наши толико хваљени и у звезде ковани миљеници, који тако радо уче језике и математику, немају никаква смнсла за оне радње које њихови презренн другови врше с толико воље и умешностн. Али ми смо и у оних миљеника и маза наших већ толико пуга опазили како им сви школски предмети не иду једнако за руком. Док једни воле учити језике, а за математику мање маре, дотле је другима математика најмилији предмет, и то не само за једну или две године дана, већ трајно. Значи да је у њих различито интересовање и различите способности до којих управо то интересовање и стоји. Кад се то различито интересовање у многе деце опажа већ израна> где га и не мотримо нарочито, још ће се веће разлике открити кад своје мотрење изоштримо и кад га учинимо систематским, кад га, штоно реч, ставимо на научну основу. Особпто кад употребимо сва средства којима ћемо своје проматрање помоћи, а то су безбројне прилике у које ћемо пуштати децу, само да им се способности што пре пробуде. Само се у том морамо пажљиво чувати сваке површности. Поступајући индуктивним путем, ваљаће непрестано имати пред очима све четири Милове методе индукције, и где нам се н. пр. учини да смо нешто нашли нозитивно, на негативан начин се уверити да ли је наш закчучак поуздан или није. А за то ћемо, у осаА\ година што ће их ђак ировести у јединственој школи, имати довољно прилике, само ако буде у нас и довољно во .Ђе и вештине. За успешније истраживање неће нипошто бити на одмет алумнатско васпитање, како га је тражио Стој, већ и зато што ће дете цело то врел\е, од рана јутра до мркла мрака, па и по ноћи, бити непрестано под нашим надзором, па нам неће моћи измаћи ни једна његова склоност, ако је будемо пажљиво и научно проматрали. Рад у јединственој школи бно би, како га ја замишљам, по прилици овакав: Дневна настава трајала би до подне четири, а по подие такође четири сата, дакле у свему осам сати на дан, или четрдесет и осам сати на седмицу. Доподневни рад обухватао би, у главном, оне предмете који се и данас уче у Основној и нижој средњој школи, док би цело поподне остало за ручне радње (занате и земљорадњу), певање, гимнастичке игре и цртање. Све што се учи до подне имало би се, уз згодан метод, у исти мах и научити, тако да ђак не би морао, као данас, трошити толико времена на т. зв. домаће прнправљање за школу. А ово би било