Prosvetni glasnik

206

Проеветмп Гласннк

то лакше .могуће што бн се из наставне основе излучиле све специјалности, а задржало само оно за што сва деца имају интереса, и што би потом и чинило право опште образовање. Где се осети у којега детета ннтерес за сиецијалности, у то се не би дубље аалазило пред децом, али би се пажљиво памтило и бележило у нарочит лист, одређен већ од почетка школовања за свако дете. да иослужи као основа за проматрање тога ученика.- Сав посао с једним одељењем дечјим, у којем би остајала деца од почетка школовања у јединственој школи, па све докле га не доврше. био би у рукама највпше двојице људи, који би у тако дугом размаку временском до педесетбрб деце могли упознати у душу, нарочито ако их у том проматрању помогну стручњаци психолози, којима би се могли сваки час обраћати за савет. јер јединствена школа са својим интернатима не би нипошто требала бити овако расејана као што су наше основне школе, по селима и засеоцима, већ у великим скупинама, по готово што би тако п трошкови за њезино издржавање били мањи, колико би ти трошкови били потребни како за њихово издржавање тако за оне бројне раднике сваке руке којима би јединствену школу ваљало окружити, ради лакшега испитивања стручних способности дечјих. Али зато, какве би збирке могла имати таква школа у којбј би се окупљало на хиљаде деце, какве учитеље музике и вештина! Док данас у паралелним школамаима н. пр. у физикалним збиркама тек по који апарат. заједничка физикална збирка.у оваквој једној школи могла би имати иоред многихдругих апарата имали модел железнице, пароброда, аероплана, и т. д. И сад замислимо уживање дечје и иитерес њихов кад би видели како та мала железннца јури по трачницама у великом дворишту школском, или како онај мали паробродић плови по рибњаку у којем има сва сила различитих рнба које тамо живе, и дете их може видети како се'хране и како пливају. А не би тамо била прилика само за то, већ и прилика да дете види и толике друге животиње. Уз еваку овакву школу дао би се заврћи зверињак бар са оним животињама које живе у том крају, па "не би требало као данас бубати њихов опис из књиге, а да би познавање њихово било ипак боље и свестраније него данас што је у наших ђака. А тако би у шуми и ботаничкој башти дете израна упознало различито дрвеће и биље, јер би само за њих питало, ако и не би знало колико прашника има храстов цвет, а колико цвет љубичице. На комадићу земље којн би сваки ђак обрађивао по својој жељи и сејао на њем што он хоће, стекао би сваки боље опште знање из биологије него многи данашњи наш средњешколски абитуријент. А ипак би остао чедан да се својим знањем не размеће и да говори само о оном што потпуно разуме п зна. ДОдајмо к томе још и нарочит биоскоп и мало позориште и концертну дворану, која би се дневно орила од умиљатих гласова дечјих, па замислимо живот дечји у таквој школи и у овој нашој Кад још "напоменемо да би се интернатски живот дао удесити посве на