Prosvetni glasnik

208

Просветни Гласник

ЗНАЧАЈ КЊИЖЕВНЕ ТЕОРИЈЕ У НАУЧНОМ ПРОУЧАВАЊУ КЊИЖЕВНОСТИ ') Ако поставимо питање шта све улази у опсег проучавања књижевности, одговор који буде.мо далм неће бити једноставан. Разуме се, реч је о проучавању књижевности у најстручнијем слшслу речн, ономе које се врши у једном тако високом научном телу као што је књижевни, односно код нас Филозофски Факултет, и од људи којима тај посао треба да буде жнвотни задатак. Укратко, реч је о научноме ироучавању књижевности, које, у погледу научне вредности, не изостаје ни мало иза математике или ма које егзактне науке. Шта више, оно им је, у извесноме смислу, као и филозофија, као и психологија, као и социологија, супериорно. Супериорно у толико што је, више или мање, у апстракцнјама, што су ствари неразговетие, што се мешају, што се у раду нема стварнога ослонца, него све почива на облацима, као оно свеци ренесансних сликара. Отуда, ако је у егзактним наукама могућно говорити а неком утврђемо.м знању, овде би много згодније ишла реч разумевање. Не.ма збора да и у нашем послу има много чега што треба знати у математичком смислу речи. Али ако је у позитивним наукама често пута довољио да се има потпуна количина знања, те да се посао савршено ради, код нас је мало конкретних, доказаних чињеница са којима се може оперисати. У позитивним наукама се, можда, може још и говорити о човеку-машини, који свој посао савлађује, рекло би се, механичким путем. Код нас то није могућно, и све наше знање, ма оно било и врло опсежно, не вреди много ако није осветљено сигурним књижевним разумевањем. То значи да је потребно располагати извесним специјалним. особннама, које се могу назвати како се хоће, наклоност, дар, или таленат, али без којих се наш посао не може успешно радити, ма колико. нначе отворену и пријемчиву ннтелигенцију имали они којн га раде.. Није свакоме дато да са разумевањем ужива у једном уметничком делу. Између пнсца који је створио једно дело, и чнтабца или слушаоца који уме у њему потпуно да ужива, нема велике разлике. У ономе ко умесавршено да ужива у једном песничком делу крије се латентни поета, коме можда недостаје само експресивна моћ, па да и сам постане прави песник. Према томе, наша наука може да буде корисна само онима који имају смисла за њу. Она треба да им пружи извесну количину историјскога знања, да им да неколико индикација, да их снабде сигурном бусолом, па да нх пусти на пучнну, где је редак дан без магле. г ) Овај чланак јо, у главком, израђеи преиа пдејаиа којо је писац, као уннверсшехски. асистеит аа теорнју кљижевностп, натожио у евоме првоме предавашу, у .»ебруару ове годнне