Prosvetni glasnik

Службени Део

61

На основи изложенога, мишљења сам да би требало што већн број ггримерака ове књиге откуиити и разаедати свииа школама за књижиице наставника и старијих учеиика. Усвајајући реФерат, Савет је мигаљења: да ову књигу треба откупити у што већем бро.ју иримерака, за наставничке и ђачке књижнице, РеФеренту издати 100 динара хонорара. ТП. Чита.ју се реФерати г-ђе Драге Ђурић и г. Свотислава Пстровића о рукопису Француска Грамашика I део, од г-цо Љубице Минићеве. РеФерат г-ђе Драге Ђурић глаои: Част мв јс доставити Просветном (Јавету да сам поново прегледала прсрађони руконис г-ђице Љубице Минићеве. Слажем се у свему са напоменама које јо изнео г. Светислав Нетровић, профссор, тако да од своје страпе не могу ништа више додати. Стога сам .нишљења да сс ова граматика може употрсбити за ниже разреде као уџбеник, пошто г-ђица Љубица Мипићева утипи исправке нрема изложеним примедбама. РеФерат г. Петровића гласи: Г-ђица Љубица Минић исправила ,је сво.ју Француску грамашчку п])ома паиомона.ма г-ђе Ђурић и мо.јим, и, у том прерађеном издању, њена кн.ига је добила у вредноети. Међутим, вршећи исправке, г-ђица Минић је направила и извесне пово грешке, којс 1.е морати иеправити пре но п1то своју књигу да у штампу. Тих грешака има нарочито у првих неколико листа њенога рукопиеа. Н>ена књига, већ у првој реченици којом почиње, има нотачну тврдљу да Француски језик има 26 глаеова (бро.ј гласова у Француском ,је много већи; г-ђица Минић јс хтела да каже слова); затим се ређа.ју извосне друге грсшке: еувилшоети (еувишпо јо, па пример, говорити на самом почетку књиге о дугим и кратким еамогласиицима V Фраппуеком језику, кад на ду.кипу гласа у целој књизи, пи при јсдно.ј речи, ни.јо обраћеиа нажња; сувишпо јо, тако исто, говорити о отвореном и затворепом е кад пије говорено о отворсном и затвореном изговору и других еамогласника, н кад ни отвпроноет и затвореност глаеа е није забеложена ни код једне речи); петачноети у изговору (за носпе глаеове ап, оп, т, и т. д., забелсжено је, саевим погрепшо, да ее изговарају као ан, он, ен; за рсчи 1птп»гап1 и ипттеМ забележено је, одиекуд, да пазализирају ирво /); грешке у ортограФији и језику је шо гоуоШо, 1а 1«т4оп1пајго, волом, ставити у множиии еледоћс речи; трома ее етавља да би ео означило да ее два еамоглаеника, који етоје један поред другога, еваки заеебио чита); номотодичпости (о множипи члана говори со ток иосле множиие имоница, пошто јо во1. тражено од учоника да велики број именица са чланом моту у множину; уз нзвеена нравила иема нримера; за речи које со нсправилпо изговарају као рагазо!, с1о1$, МопзГеиг, 1ез доеи/в, ни.јо забстжоп изговор), граматичко нетачпоети (г-ђица Мпиић говори о 'Ј. и падожу у Фрапцуском). Ипак, у пркое ових, и још поких ианомоиа забележоних у еамоме токету, али којо, у главном, остају ситно, и које ћо, у оеталом, г-ђица Минић иеправити, — .ја налазим да ео и.ена књига можо одобрити као уџбеник нриватпог .издања, док ио добијемо уџбонике за Фрапдуеки-.језик израђене с танапим педагошким емислом и дубоким разумевањем продмота. Саслушавши, Савет је мишљења да би со могла одобрити употреба ове граматико. за уџбеник приватног издања, ако при штампању пиеац иенрави грешке. УЈИ. Г. Јеремија Живановић чита свој и г. Д-р Миливоја Јоваповпћа роФерат о Чишанкама за I н IV разред средњих школа, од г. Милана Шевића. РеФорат глаен: Први утиеак што га на пажљива читаоца чине Чншанке , г. Шевића, то је да еу рађене прло брзо. Н>нхов еастављач познат је, иначе, са своје нажљивости, доследпости и обазривоети, и што и ове књиге не ноее ева обележја његових ранијих радова, могло би ее објаенити јодино журбом да се књиго пусто у промот пре почетка школеке године. Али се Чншанкама због тога мора учинити подоста замерака. Г. Шовић је у своје читанке уноо не еамо радиике на забавпој књижовноети, већ и опо ко.ји еу радили на ноуци, па и на науци. Уношони су и старији писци, каткад и ранијо пего би тробало (Матија Рол.ковић у II раареду; Гундулић у III; неке Доситојеве етвари, које су нро за иајвишо рааредс стредњих школа),• а неки од добрих новијих пнеаца или никако иису унесепи, или су заступљенн еасвим недовољно. Докле сс, на пр., Јован Грчић-Миленко налази у ево чотири кн.иго 17 пута (одмах посло- Змаја, од кога еу 29 прилој-а), те би учоницп могли помислити да је Грчнћ један од напшх иајбољих несника, .Танко ј(> у све четири ки.нге помопут двапута (у првој га нема), и ако ео у н.оговим делима лако могу паћи лепо кратке заокругљопе целине; .1. К. Лаааревић находи ее еамо на два меета: у првој (врло кратко) и у четвртој читанци (не тако добар избор); Ћинико, Кочић и Ћоровић самона.једиоме, исто тако и Домановнћ и Нушић (Пешар Дабић, који јо и ранпје био у читанци г. Шовића), у чи.јим родољубивим кпмадима има доста грађо за читанку, а Милорад Митровић пије никако унееон, ма да у омладииским п дечјим листовима (и у збирци у издању С. К. Задруге) има подоста његових радова врло нодеених за читанко; иити .је гато узето од М,