Prosvetni glasnik

Просветки ГласШЈК

УскоковЛћа п још од пеких познатијвх. На но.мснуте писце морамо се внше осврнути, кад су уиошени и иоједини нисцп испод троћег реда. Г. ШевиК је узео и пеке од најнонијих ппсаца, поглавнто оне који су оставили спомена о последњим ратовпма.*) II ту је пзбор могао да буде бољн. Пре свега; кад су већ уношепп члапци из најновнјпх дана, од унееенпх било их је п лепшпх и бољих у радовима Ива Ћипика, у врфскин Српскпм Новинама и њихову Забавннку. А кад су већ помепутп С. Мплеповић, Д- Филиповић и М. Видаковић, који су познати ужем кругу, нпје смео оотатл неноменут најбољи од млађих, рано преминули ТГрока Јовкић, ко.ји је најлепше прославио натриотски запос пред рат 4912 (Књига борбе и жпвота) п балкански рат, ппти су смели остати незаступљсни М. Јелић н Милутин Јоваповић, Чудио ми је, иајзад, и то да г. Шевић не узие ниједне басно од М. Вукасовића, кад су оне врло иодеспе за учјјгичку лектиру. штампапе су у најбољим лнстовпма (С. К. Гласнш, Дело, и др.) и, у збнрци, нропоручене од Главног Просвотног Савета. Нзбор градива у читанцп је, чешће, још важпији иого избор писаца. У мношм нашим средн.пм школама и данас је, на жалост, српски језик најдосаднији и најтежи нредмет. Нееумњиво је *оме поглавито крив невешт, можда и недовољпо слреман, наставник, који не уме да оживи свој предмет, већ га и даље прсдајо по некадашњем пачину : јелен, јелена, јелену, и иознате Сремчеве „снве краве". Али је један од крупнијпх узрока п у недовољно симпатичпим уџбенпцима. П сама граматика не сме бити ,суха", као што обично бива, а већ читапка мора ученпка толико прпвлачити да редовпо нрочптава н што ције на реду, у место, као што је бпло, да не прочптава ни оно што је задано. Не бпх рекао да су Чнтанке г. Шевнћа довољно привлачне за ученпке, јер нису онолико занимљиве колико треба да буду занимљиве књиге ове врсте. У место да носе обележје одабрапе забаве, са поуком ко.ја се једва опажа, оне нре чине утисак ноучпе, понегде н научне кн.нге. Такце читанке могле би поднети \ школама где су опе једина школска књига (н. н|). поке ннже стучне школе), у којој су чланци из свих паука што се ученицима тих школа преда.ју, али у ередњој школи мора да буде друкчије. ГЈашто је, на ир., бпло потребно Да учениЦн II разреда имају у својој читанци готово целу нашу стару историју (с малим умецпма, више од г>0 страна у књизи од 107 страна текста), са само шест, већпном краћих, народинх песама? Или они из осталих разреда, такође готово половппу своје читанке занремљену чланцима из исторнјо, земљописа п природних наука, кад ће то учити и на засебним часовима, п кад бп те и такве чланке требало да читају п претрееају с наставницима тих нредмета? Оволико уношење поучиих чланака, чега је бпло п у ранијим издањима Чнтанака г. Шевићевих, сада је још пезгодније, кад је па оскудну простору (Чншанке су иросечно по 7—1) шгампапих табака) требало датп много више грађе из хрватске и словоначке књижевности. Ну о томе ће се рећи доцпије. Сем недовољпо заннмљивих, у Чншанкама пма и подоета тежпх чланака, врло тешка стнла за разреде којима су иамењени. Помињем самб један слтчај. На ночетку чптаике за III разред, за дете, дакло, које тск улази у трннаесту годнну, у члапку Вече н јушро (стр. 7) од Г В. М. Станојевића, налазн се и оваквО место:, ,Ако се код нас, на тврдој земљн, па континенту, угасито плаветнило далекпх планина, као н ружичастн и љубичасти врхови даљпх плп ближих брегова, кад сунца нестаие с хоризонта, и меша на особнт начин са црвенкастпм облацима, што нлове по занадном небу, са плаветнилом на зениту и са Затворепијим бојама на истоку, — инак најлепшн утисак оставља залазак сунца, ипак се најленше вечерн виде на морској иовршини, где се сви разни прелази боја на небу огледају у морској води, те тиме целокупан утисак на човбка постаје. још већи, још велпчанетвенији". А одмах па даљој странп, опет у члаику истога писца, налазп се слична рочепица од тринаест ттампаних редова! Тако .је, даље, тешка, и заучепике I разреда неразумљпва, Ракићева песма №ариМепа сгкма (I, стр. 98); тако .је са стиховима Нпколе Петровића: „Онамо, 'намо сабљи за стара Његова ребра да тупим рез По турским ребрим': да бједној раји Н>ем истом с руку расјецам вез" (I, 99): тешка јо, у нстој кљизи, Шантићсва песма „Хвала ти, Србнјо лепа" (1,108), а није, аа учсникс овога узраста, лака нп Војислављева Јесен (I, 27). . Из истог разлога иије, на пр,, требало унети у II књигу Војислављеву иесму Вече (II, 11), ни чланак Ваћог па .Оигапјзкош ро1ји (II, 44), па нн Дучићену псему 2Шје (11, 88), која ће остати ученицима саевим неразумљива.

*) Погрешно би било мислнти да се песла М. Бојпћа ,На обалама Јадрана ц (VI, 134) тиче последљег рата. Она је из 1913 годиие.