Prosvetni glasnik

63

Сдичнога има и у осталим књигама. Сем чланака који су ненодесни са тепркога стила, има нх иодоста које није требало уиетн стога што нису неке нарочите вредности пи књижевне ни педагошке. Такви су: Зви"језда ареходница (I, бр. 5), Јесен (I, стр. 27)., МеШа^оЛагт $т (I, 38 ),Мојој 2ог(а (I. 17), Моба (I, 58), Берба у Фрушкој Горп (I, 54 — најмање је за 1 разред), Комндба (I, 54); Посшање гдјекојпјех сшвари (И, стр.4), Вече (II, 11), Браћа н сесшра (II, 23). Рго1орор ИеМјко (II, 92); Јт I' тоје иганНо зипсе? (III, стр. 23), Сан Деспота Ђорђа у Хебу (III, 107). Бекрн Мујо (III, 120), Пасшнр и Вук (III, 131); Кад је кндео „Кнежевнну СрбиЈу" '(IV, стр. 38), Харакшернсшика српскога народа (IV, 63), Топола (IV, 99), Вовков (IV, стр. 111), Народњак (IV,, 118). Чншанке г. Шевића намењене су целој Краљевпнп (,за средње школе у Краљовству, Срба, Хрвата п Сдовенада"), п по томо бн со очекивала равномернија нодела грађе на поједине покрајппске књижевности. Овако како је, размера је неправична, нарочито у иогледу на Словеице. Из њихове књижевности унесеп је у I кљигу само један придог (укупно ихје 135), \ све друге само по два. Па и за ово прилоге била су потребна тумачења, .јер крај све сличности у језику, ученик II разрсда нећо, на пр., моћи да разуме шта значи у несми 81оуепзка 2еппја овај стих; „ОМера ушзкШ ^гиеу раз ођгогје." Тај нрилог је, уонште, најтежи од свих, и бол.е је бпло унети га, рецимо, у читаику за IV разред, а пе у читанкува II разред, у коме су деца сасвим пенавикиута на словеначки. Независно од овога, у Чншанкама ,је на много места било потребно тумачоње и објашњење. Међутим, њпх има само па два неста: у II књизп уз нричицу Како је роз{а1а кгИса (објашњеца реч прћија п реч кушњи, уз коју није ни било потребно тумачење) н у IV кн.изи, уз говор Снире Грабића-у Народњаку. Г. Шевић, свакако, намерно нпје давао објашњења и тумачења, оставл,ајући то наставнпцима. Али, под нретпоставком да ће учеиици чи гати читанке н без наставника, нијо требало оставити непротумачене ређе речи, које Су на ширем нространству нашега народа или недовољно познате нлн сасвим ненозвате. Морале се, да само неке.наведем, иротумачити ове речи: >' I чишанцп-. себар (стр. 98,) ОФанзива (стр. 106), хорда, хрнте, хрид (стр. 108), утије (111), димије (122), ковчали (122), хинорлја (124); у 11: јектенија (32), сатннци (45), кјеч, 1а*1 (у словеначком. стр. 48), чеш.мина (98); у III: бкгке (12), §Нј1е (24), ћећаг (25), сегај (2. н., стр. 71), дракуи (71). градски мпрп (зидовн, стр. 88), иатрицијат (89), у Фаху (89), ироведитур (89). аметом (90), урота (95), ко.мај (97), узгорац (123), иржина (125), 6иШ' (у смислу осећати. 125), 1'аћи1а (125), Нс (128), ћаба (129); у IV.' крбла (25), хијерархија (117), конкретни (117), ћуоја (120), воћков (141), кокадемон (144), грчко бројање (стр. 115), штрикле (115) п т. д. Г. Шевић, судећи по неким појединостима, хоће што иотпунију Фонетша', стога, нонегде, одстуна од уобичајенога писања. Он, на нр., увек нише једампуш, одједампуш (IV, 14 и другде). Мсђутпм, и тако иије чнсто Фонетичкн*. Н у изразу једанпут није истн ;;вук којн н у речи нога алп пије ни м (н. пр. у речн мајка ), Држећп се чнсте Фонетнке, не би онда у горњим случ јевима требало нисати нн м ии н, већ неки трећн зиак. V свакоме случају боље је било оставити н. Зашто г. Шеваћ не пише офца м. овца, кад и ту в ни.је чисто в већ звук налик на ф? Држећи се ансолутне Фонетике, не бисмо смели иисатп ни данга, нп дангуба, јер јс и ту н различпто од гласа н у примеру једанпуш. Г. Шевић ипше сасгављеио речи које чине .један нојам: једанпуш, ујушру, усшрану, иоврх, ушо, и др. С тим се слажем: језик је та два дела \ тим нарочнтнм изразима тако везао, да их нн у нисању не треба одвајати. Само је требало битп доследан, иа свуда нис.ати еаетављепо, а не да се налазе прпмерн: но неки, по који п нонеки, покоји, н т. д. Што се тнче инторнункцпје, она је у Чишанкама г. Шовнћа гра.матичка. Против.тога се у начелу не може пмати ништа, тпм нре што је за децу лакгпа, јер јбј је лакше ноставптн правила него слободној логичкој интерпункцији. Ипак, г. П1евић одступа од једног уобичајеног правила: он не одваја узвике, као што то мн неки чниимо. Кодњегаје, п. нр., овако наиисано; О номозп, благослови (I, 3), — О.ј голубе, там на крову (I, 14), — О.ј додо, ој дндоле (I, 51), — Давор' Шаро, давор' добро моје! (I, 9.3), Е сад ја хоћу да зујица поси (II, 32) — Хеј млинару (I, 110) — О игра се, о скакуће (III, 10) — О Кајица, моје чедо драго (III, 29) — О Вога тп, ђаконова љубо (III, 113) — О ти бићем бесконачни (IV, 3) Ој ви даии. ... (IV, 10) — Ај вн ноћи; нисте ноћи (IV, 10) — Ој Дуиаво, ој ти реко силна (IV, 19) — О мој "синко, душо матернна (IV, 41) — О како је /а/е1е1о (1Џ, 48) Ао Еро, тврда веро (IV, 65).... аћ опашо (IV, 67) Ој ви српски вптезовн (IV, 73) —. О.ј Чупићу, љута гујо (IV, 73) — Ао Луко, турска муко (IV, 73) и т. д. V овоме се не бпх могао сложити са г. Шевићем, јер сматрам даху н о, и ој, п ај, н ао, идр., узвицн, стога се морају одвојити. Али макако узета ствар, мораее г. Шевпћуза-