Prosvetni glasnik

Школе у Слободној Природи

349

вољно одмора и спавања, физичког кретања, и, са својим купатилима, потребну личну чистоту. Наравно да под оваквим условима боље напредују и физичке и интелектуалне способности деце но у затвореним школским зградама. То добро дејство је толико да се туберкулозна и она слабуњава — претуберкулозна — деца дају са успехом васпитавати у школама у слободној природи. Неоцењена је корист учињена овим типом школа оној школској деци која долазе из рђавих социјалних прилика, нарочито још ако је оваква школа у исто време и президенцијална. Дете од слабих родитеља, чији је кућевни живот у малој нехигијенској собици и кујни, које је недовољно храњено, са спавањем о коме се не води рачуна, преморено радом код куће и поред школског рада — најпогоднији је тип за васпитање у школама у слободној природи. Невероватне су промене које дете за неколико месеци ту постигне. Најчешће, од запуштеног, слабуњавог и глупавог детета постане здраво, свеже и способно ђаче. По својој организацији и конструкцији, школе у слободној природи су веома једноставне. Потребно је доста простора у шуми или пољу за слободно кретање деце, павиљон за лежање и одмарање, више учионица, које могу бити једноставне бараке или зидани павиљони. Број ученика у једној класи је редуциран на 25, а часови скраћени на 30 минута. Деца су изабрана и прегледана од лекара и стално су под лекарским надзором. Дете остаје у оваквој школи бар годину дана, а каткад и за време целе основне школе. Добра кујна, купатило са душевима, и, ако деца и ноћивају у школи, хигијенске собе за спавање са стално отвореним прозорима, саставни су делови школа у слободној природи. Велика је ствар, у настави, учинити физичке и интелектуалне способности савезницима, а не непријатељима. Може се рећи да се ово успело у школама у слободној природи. Д-р н. ДАВИДОВИЋ-НИКОЛАЈЕВ ц Ћ

ЕКСПЕРИМЕНТАЈ1НА ПЕДАГОГИКА

У часопису „Еећгргођеп ипс! ћећг§ап§е аиз <Јег Ргахјз <1ег ћбћегеп ћећгапзЈаћеп", који издаје проф. Рпез, налазимо, у свесци за јануар 1919, једну интересантну расправу о експерименталној педагогици; њен писац је проф. ВисШе. Због мисли исказаних о савременој експерименталној педагогици, као и о њеној важности у најближој будућности, сматрамо за умесно да, у овом чланку, изложимо главне мисли поменуте расправе.