Prosvetni glasnik, 01. 06. 1921., str. 48

348

Просветни ГласнКк!

Али, као што је познато, тада та акција није имала успеха. Само, наравно, то не значи да за њу није било добрих разлога и у то време, а још мање да њу не би требало никад више наново отпочињати. Зар данас нема за то још много више разлога, и црквених и општенационалних? (свршиик цк) А. БЕЛИЋ

ШКОЛЕ У СЛОБОДНОЈ ПРИРОДИ

Педагогика и хигијена морају да иду руку под руку. Здравље школског детета је данас исто толико предмет велике пажње као и његово интелектуално васпитање. Резултат ове пажње и будног бодрења над школским дететом јесте и класифицирање школске деце не само по интелектуалним способностима, већ и по здравственим. Данас се не може више мирно гледати да се сва здрава и нормална деца васпитавају по истом систему и заједно са болесном и слабуњавом децом. Намеће се дужност и педагогу и хигијеничару да се ова деца морају одвајати. С једне стране, овим се помаже болешљивој деци, а с друге стране учитељима се уштеди велики труд, који се каткад узалуд чини при раду са овако неједнако здравом децом. У свима земљама се јако коракнуло напред у овом погледу. Зна се са колико се педантерије и прецизности диференцирају енглеска школска деца. Њихове „специјалне школе" су израз највеће пажње према школској деци. Познат је и велики покрет у Немачкој са оснивањем школа у шумама, које су се досад показале својим наставним планом и својим хигијенским уређењима као врло добре за васпитање слабуњаве деце. Велики су хигијенски успеси учињени у открићу што савршенијих школских зграда. Па ипак, школска хигијена сваког дана напредује као наука и проналази недостатке тих открића. Што је зидано само пре неколико година, показује се већ као нехигијенско, а да не говоримо о типовима школских зграда од пре 30, 40 и 50 година. Осећа се све више тенденција да се изађе ван школске зграде. И са педагошког становишта мора се признати да се већина предмета са вештим учитељем дају боље предавати у слободној природи. Наставу природних наука и досад су стално помагале екскурсије у природу. Ботаника, минералогија, зоологија, земљопис, историја, аритметика и многи принципи из физике даду се, тако исто, много лакше предавати у слободној природи. Но, осим чистог ваздуха и еластицитета у настави, школе у слободној природи пружају школској деци и рационалну храну, до-