Prosvetni glasnik

Експериментална Педагогика

живот детета у опште и специално детета у школском добу узраста. Друга главна област јесте живот слабоумне, болесне и абнормалне деце. Из упоређивања резултата добивених у овим двема областима, открила се нова област за испитивање: даровитост и интелигенција коддеце; а резултати испитивања абнормалне деце дају неопходне елементе за хигијену умнога рада ученичког. Ове различне групе испитивања нису увек имале пред очима педагошке задатке; у већини случајева служиле су медицинским и психолошким сврхама. Да би постале саставни део експерименталне педагогике, потребно је да се уједине и ставе у службу теориској и практичној педагогици. „Експериментална педагогика, каже Мојман, хоће да оспособи васпитача да увек може образложити своје педагошке поступке, Она му не налаже норме све дотле док нису испитани фактички услови; она пре свега тражи педагошко испитивање, и зато је она емпириско, педагопжо испитивање." Буде налази да није коректно давати име експрименталне педагогике једној педагогици која се служи не само експериментом, већ и осталим методама и помоћним средствима емпириског испитивања. 'Гако, н. пр., ако се ради испитивања масе, гомиле, служи статистичким податцима, и т. д. Отуда би било правилније да се назове емпириска педагогика, што је у ствари била још у 18 веку. У овој педагогици новина био би само експерименат као метода испитивања, а он је тај којим се изражава прогрес експерименталне педагогике у сравњењу са старом емпириском педагогиком. Експерименат дозвољава с једне стране мењање појава према жељи експериментатора, а с друге стране, квантитативно мерење појава. Ово су голема преимућства која има експерименат над посматрањем, а ова преимућства имају значаја и за резултат. Осим тога, аналитички и синтетички карактер експеримента придаје му већу научну вредност, јер се путем експеримента могу главни фактори дате појаве упознати; њиме се могу комбиновати главни фактори и репродуцирати сама појава. Мојман је толико убеђен у важност експеримента да се не устеже упоредити га са важношћу коју има призма или сабирно сочиво за разлагање сунчевих зракова. Разлагању сунчевих зракова помоћу призме одговара аналитични експерименат, а сабирању боја помоћу сабирног сочива одговара синтетички или контролни експерименат. На ову самоувереност Мојманову Буде гледа мало сумњиво када се пита: да ли смо ми у могућности да по нашој вољи стварамо поједине душевне процесе кад год нам они буду затребали ради експерименталног испитивања. Експериментална педагогика, по Будеу, одговара на ово питање потврдно када каже да се сви душевни процеси могу искуствено створити, ако се употребе одговарајући надражаји. Осећања чулна се могу н. пр. изазвати надражајем дотичног чула: видна оптичким надражајима, тонова и шумова акустичним надражајима, и т. д. И 2М*