Prosvetni glasnik

442

Просветни Гласник

„као бајаги" подсећају на најстарије народно веровање, по комеје сваки имао, или је једно племе имало свога ■бога, и када се веровало у преваран начин поступања демонскога бога, те и данас реч божем означава нешто варљиво („по божјем начину", скраћено „божем"), као и реч ба/аги (од речи „као бог јаки"). Наше епске песме којима се прославља натприродна снага Марка Краљевића, прослављају херојско-божанску, али и демонску душу нашег највећег националног јунака, што подсећа на узвишење демона на степен бога-јунака. То се најбоље показује у песми „Марко Краљевић и кћи краља арапскога", где се демонски дух у Марку показује у моментима када се криво куне, место девојци, капи на колену, те се њеном помоћи спасава тамнице, узима много блага, коња и „сабљу оковану", којом је исту девојку посекао кад му се њено црно лице мучно учинило, а више божанство се у њему јавља кајањем и подизањем задужбина. Настава веронауке, окрећући се народном животу, може и у обичајима наћи јасне трагове прастарог веровања, које у сбојој садржини има обожавање животиња. На култ овима подсећају обичаји печенице на Божић и клања јагањаца о Ускрсу и Ђурђев-дану. Овамо спада и обичај, у неким крајевима, да свештеници читају молитву стоци, што се од хришћанског времена чини ради здравља. У обичаје незнабожачке спада брање биљака у „биљани петак", прављење венаца од траве о Ивањ-дану. На култ светом дрвету подсећају „записи" и обношење литије око већих дрвета у пољу. Уз наше обичаје, настава треба и неке стране да наводи за примере. Тако би се могло поменути обожавање на Исланду јединог повећег дрвета, коме се иде на поклоњење из свих крајева тога острва, које је величине Балканског Полуострва. Своју особиту примену, рационално-етичка верска настава треба да нађе у разумевању живота садашњости на историјским и живим примерима човекова уздизања до божанских висина своје моћи и славе. Ово се уздизање показује не само код божански узвишених личности, какве познајемо у мудрацима Истока и Запада свих културних народа и времена, него и код свих оних лица која се узвисе изнад обичних људи и заслуже опште поштовање у својој ужој или широј друштвеној средини. То усавршење ће се приказати и на социалним личностима, у развитку народа и држава, које су тако исто у почетку примитивне, по том савршеније, и најзад достижу највиши степен културе и хуманости. Оно се може запазити и у променама свих посебних облика духовне и материалне културе човекове, као на облицима усавршавања писмености и других вештина, оруђа и саобраћајних с{Једстава, науке и уметности, правне и моралне свести, и т. д. У свима тим облицима, Божанство или човек се усавршава до свезнања, свемоћи и свеприсутности, тако да се у универсалној науци и филозофији доиста огледа први од атрибута божанских; у свемоћи човековој, машинском употребом во-