Prosvetni glasnik

0 Просветним Приликама у јужној Србији

443

дене паре и електрицитета, огледа се свемоћ божанскога духа; у хуманости развијене националне и међународне свести, огледа се појам о Богу на степену хероја и хуманог, свеблагог, божанског духа. као што се на степену личне освете огледа степен божанских демона или демонских богова. Један специалан случај, и можда највиши степен, примене сазнања о божанском уздизању човека, показао би се у фиксирању ауторитета, као једне од божанских стихија у целокупном моралном развитку културнога духа. Попут највишег ауторитета божанског, и ауторитета појединаца, као и социалних установа, задобијају извесну догматску потврду и апсолутност. Као што Воља Божја не трпи противљење човеково, а Закон Божји не допушта у својим одредбама ни. најмање измене, тако ауторитет у науци и друштвеном животу, у утврђеном мишљењу и државним законима, тежи апсолутности и догматичкој важности, те се не само то показује у неприкосновености владара и светости папа, него и у култу личности које треба да су већ давно остављене историји. Једна врста обожавања ауторитета родитељског и учитељског, у опште старешинског, изражена је у изреци: „У млађега поговора нема", којој у државно-правном животу одговара догма: „Закон је највиша воља". Од тога се божанског, универсалног закона моралног живота, не могу еманциповати ни највећи револуционари, кад дођу на врхове друштвене управе, чему за најбољи пример служи Робеспјер, који је на Марсовом Пољу заузео позу првосвештеника и „показао све знаке да се био заплео у замку аутосугестије о својој савршености и безгрешности". Од те аутосугестије није слободан ни један смртан који се нађе на висини Лењина или Вунта. Оно што је у папској непогрешности или царској неприкосновености постало догмом, то се скрива у души свакога „ко високо седи". Али наш народ и за такве случајеве, где се у уверењу о својој или нечијој непогрешности оде одвећ далеко, има своје правилно уверење, изражено изреком: „Где су кола мудрости, ту су двоја лудости". Свезнајућ и неприкосновен је само Бог, као највиши идеал истине и добра. (НАСТАВИИЕ СК) МИЛОШ Р. МИЛОШЕВИЋ

0 ПРОСВЕТНИМ ПРИЛИКАМА У ЈУЖНОЈ СРБИЈИ Непосредне раднике на васпитавању и образовању народне омладине, и просвећивању народних маса у опште, интересују просветне прилике у свима крајевиме наше уједињене и велике Отаџбине, али сам уверен да је њихово интересовање, у много јачој мери, посвећено оним крајевима нашим којима је рад на пољу наставе и просвећивања најпо-