Prosvetni glasnik

Модерна Уметничка Игра

453

Сматрала сам да је овом приликом најпрече повести реч о темељу модерне игре, која се и код нас почела живље развијати. Без познавања Делсартових принципа, немогуће је имати ослонца у естетичком мерилу уметничке игре. МАГА МАГАЗИНОВИЋ НАША ДАНАШЊА СРЕДЊА ШКОЛА Све ми се чини да ми не увиђамо довољно зло стање у коме се налазе ученици по нашим средњим школама. Ако одмах не настанемо да се то зло стање отклони, наступиће недогледне рђаве последице. У осталом, није само зло стање у средњим, већ и у свима другим школама. Наставници свих наших школа морају зепсти за будућност наше државе и науке, кад виде да умно, физичко и морално васпитање наших ученика није добро и да ће се теже поправити. Сви ово несносно стање видимо и осећамо, али се, морамо признати, не трудимо у довољној мери да га што пре отклонимо. Зато ћу ја у овоме чланку изнети узроке слабог успеха у нашим средњим школама ; кад се знају ти узроци, лако ће се наћи и лек злу. Последњи ратови оставили су тешке трагове у свима гранама друштвеног и државног живота, па, разуме се, нису поштедели ни школу. Због ратова школе су морале престати с радом, ученички очеви, у већини случајева, отишли су на војне дужности, а код куће су остале жене са ситном децом и старцима. Одласком ученичких очева у рат, ученици су остали без надзора, или под надзором својих матера, које су, у већини случајева, биле немоћне да рукују својом децом, јер нису имале довољно ауторитета. Остављени, више мање, без икаква надзора, ученици су били склони да приме много шта што не ваља, и да потпуно забораве све оно што су пре ратова у школи научили. Треба имати на уму још и то да су ученици са својима, у већини случајева, остали без средстава за живот и да је непријатељ, за време окупације Србије, чинио све да нашу омладину упропасти. У овом своме пакленом плану непријатељ је, на жалост, доста успео, јер је један, срећом мали број наших ученика придобио за себе, чинећи им разна доброчинства и дајући им добре плате, док су други, који су били чвршћи и честитији, мучени или интернирани у разне логоре, где су многи и своје кости оставили. Непријатељ је врло добро знао да на млађима свет остаје. и зато је радио на упропашћењу наше омладине у физичком и моралном погледу, да би нашу нацију после извесног низа година сасвим уништио. Немци, Аустријанци и Бугари, све до офансиве српске и савезничке војске 1 септембра 1918 год. на солунском фронту, веровали су да је Србија за навек пропала, и зато им је и било стало до тога да код нашег живља, заосталог у отаџбини, а нарочито код омла-