Prosvetni glasnik

454

Просветни Гласник

дине, убију сваки полет и националну свест, било придобијањем, било мучењем и убијањем. Кад се предње има на уму, лако је појмити зашто данашњи ученици нису онакви какви су били ученици пре ратова, како у погледу успеха тако и у погледу владања. Предратни ученици били су у већини случајева у сваком погледу добри, док је данас велики број слабих ученика и по учењу и по владању. Раније су ученици много више радили и нису ни на шта друго мислили сем на школски рад; међутим, данашњи ученици не раде толико, а много више мисле на уживање сваке врсте. Нису само ратови криви што су нам данашњи ученици слаби по успеху. Има. и других узрока, од којих ћемо главне навести. Један од тих узрока јесу скраћени течајеви, а нарочито испити који су полагани у септембру прошле године у место четврте скраћене школске године. Сви ови ученици који су четврту скраћену школску годину заменили полагањем испита у већини случајева сад су слаби, и ако су трећу скраћену школску годину свршили врло добро или одлично. У скраћеним течајевима прелажени су поједини предмети, често пута, мало брже, наставници су били прилично благи при оцењивању, због чега су ученици научили на пропуштање, и слабије су учили. И онда није чудо што су нам данас ученици слаби по успеху и што у овој школској години, у којој се ради по програмима за нормалне пршшке, нисмо задовољни ученичким успехом. Други узрок слабом ученичком успеху лежи у тешким материалним приликама под којима живе наставници и ученици. Да би се наставници и ученици могли посветити само своме послу, треба да су материално осигурани. Држава је, давањем додатка на скупоћу, у неколико помогла да се ово тешко време преживи, али није дала толико да би наставници са својим породицама могли безбрижно живети и потпуно се посветити своме тешком позиву. Некада је обично сваки наставник имао минималан број часова, због чега је био одморнији и могао је у школи с бољим успехом радити. Данас пак сваки наставник добија максималан број редовних недељних часова, и у већини случајева максималан број хонорарних часова, а поред свега тога често мора да замењује одсутне и болесне наставнике. Све ово чини да је данас наставник заморен и зато не може радити довољно интенсивно. Тешке материалне прилике нагоне наставнике да, поред великог терета у школи, узму још какав посао ван школе, и тиме ослабе свој рад у школи. Да би се те тешке последице, које штетно утичу на наставнички рад у школи, отклониле, треба што пре наћи начина да се наставници материално толико осигурају да не буду принуђени своју снагу трошити и на послове ван школе. Трећи узрок ученичком неуспеху јесге оскудица у наставницима, нарочито у стручним наставницима из важнијих предмета. Међутим, у Београду, како сам чуо, већина има недељно мање од максималног броја