Prosvetni glasnik

Модерна Педагогија

459

покушали да утичу или су уобразили да могу да утичу на њих. Тако су се родиле у најстарија времена астрологија, емпиричка медицина и алхемија, и требало је да се створе и лагано образују астрономија, анатомија, физиологија и хемија, па да се не само да друкчије решење проблемима постављеним од оних који су мислили да могу да утичу на звезде, на органе или на тела не познајући их, већ и да се уклоне сасвим они проблеми које познавање материје није више допуштало да се поставе. Педагогија, којој се почиње тек данас да даје име и вредност једне науке, претрпела је исту судбину. И она има за предмет познавање извесне материје, детињега духа (психологија) и акције на тај дух (права педагогија и васпитање). И ту је природан ред био измењен. Људи су се брже-боље пожурили, и хтели су да утичу на тај дух, да му даду прикладну форму, која је била форма њиховог властитог духа, да га напуне знањима која су изгледала неизбежна да дете постане што пре користан члан породице и друштва. Уз то, вођени оним принципом аналогије који је у основи свакога знања, као што су примећивали између телесне форме деце и одраслих само разлике у степену, тако су природно закључили из тога да и између духова постоје само разлике у степену, да је детињи дух сасвим налик на њихов, али мање развијен, и да према томе они знају а рпоп како се он може образовати. Исто онако као што су чаробник или алхемичар мислили да разазнају у телима не знам какав духовни елемент, који се налази и код човека, и захваљујући чему може да се произведе акција једнога на остале. И тако се васпитање родило и развило пре педагогије, заузело на силу њено место, издало се за праву науку, дало се признати од свих као права педагогија, и тако је некадањи педагог за време читавих векова окретао и превртао са муком у својој топионици дух деце, да преобрази у чист метал једну материју коју није познавао. Већ одавно су хемија или физиологија изагнале из храма варалице које су биле заузеле њихово место и за увек их уништиле. Педагогија је чекала на свој ред много дуже, и нема више од четрдесет година како је почела да се ствара и да се уздиже спрам алмехије која ју је била потиснула. Истину рећи, у овој области, један гениални претеча (има их у свима наукама) био је покушао, усред ХУШ-ог века, да скине образину са лажне науке која се издавала за праву педагогију. Све те људе који су озбиљно постављали законе васпитања, он је запитао: да ли ви познајете тај дух који хоћете да образујете? Знате ли ви како је он начињен? Познајете ли ви његове особине? Знате ли ви за што је он способан? И он је покушавао да опише тај дух, да покаже његову природу и функционисање. Није потребно да подсетим да га нису послушали и да је завера алхемичара успела да рашири мишљење до у наше дане, у Француској бар (јер они нису успели да пре-