Prosvetni glasnik

4б()

Просветни Гласник

варе педагоге немачке или америчке), да треба читати Емила само са крајњом обазривошћу, да је то једна књига пуна пародокса и лудости, и да су једино они представници праве педагогије. Данас се увидела заблуда. Педагогија узима своје место поред других наука, и служи се истим методама. Она се труди пре свега да позна свој предмет помоћу опсервације и експериментације, она зна да ће моћи утицати на тај предмет (то јест дати детету васпитање) тек кад га буде познала. Позната је опозиција коју су јој водили дуго времена, и коју јој воде још и данас, представници традиционалне педагогије, они које ја зовем алхемичарима. Они су оснивали читаву ту опозицију на једном аргументу који им је изгледао необорив. „Нашто, говорили су они, то проучавање детињега духа? Ми познајемо дегињи дух: то је наш. Зашто губити време испитујући га? Ми знамо како је он начињен, и да функционише на исти начин као и наш. — То ћемо тек видети, одговарају иедагогисши. Ми имамо времена да губимо, и будући да желимо да будемо људи од науке, ми се чувамо тврђења а рпоп, чак и највероватнијих. То проучавање нас интересује, и ми ћемо предузети да познамо детињи дух. Кад га будемо познали, ми ћемо предузети да га образујемо сходно његовој природи. Ако тада нађемо да наше васпитање наличи на ваше, ми ћемо признати да смо радили један узалудан посао (али ни то није узалудно верификовати интуиције). Ако не, ми ћемо имати право да закључимо да ваша тобожња наука није била наука, и да је све оно што сте ви радили да утичете на детињи дух било само ташто и, сувише често, опасно комешање". Тако је рођена модерна педагогија, коју неки називају и новом или експерименталном, јер је она доиста у исти мах једно и друго, научном, јер изгледа најзад као наука, коју бих ја радо назвао реалисшичном, јер се она оснива на познавању реалности на коју хоће да утиче. Њена историја је сасвим скорашња, али већ тако богата да изгледа да је дошао тренутак да се покупе и изнесу резултати. II Нова наука је почела психолошким радовимЗ, као да је у истину био вођен диалог којим сам схематизовао горе опозицију између научне педагогије и традиционалне педагогије. Пре тачно четрдесет година, 1880-те, отац модерне педагогије, Американац О. 51ап1еу На11 (рођен 1846), почео је да публикује славно дело, са значајним насловом, које је требало да послужи као полазна тачка за сва будућа истраживања: шша садржи дух деце кад она улазе у школу (Тће соп(епз о/ сћМгеп'$ ттс1з оп еп1ег1п§; зсћоо1). Пре њега било се појавило неколико усамљених студија о психологији детета (од Тена, Дарвина, Регех-а, Е§§ег-а,