Prosvetni glasnik

Модерна Педагогија

461

Сикорскога). Али ти радови нису имали сутрашњице. Било је намењено Сг. 51ап1еу На11-у да он, по важности својих истраживања и нарочито по енергији и истрајности са којом их је водио у пркос отпора на који је наишао, буде инициатор онога сћШ -8Ш (1у тоуетеп!-а, коме је Русо био, према изразу једног енглеског писца, свети Јован Крститељ. Под његовом инспирацијом почео је Руил, председник учитељске школе у Ворчестеру, да прибира, 1881-ве, преко својих ученика, опсервације о интересима и спонтаној активности деце. Те опсервације, којих је било више хиљада, биле су предане С1агк 1ЈшуегбНу-у и Ворчестеру, коме је На11 постао председник 1888. 1891, он је основао свој часопис Тће реЛа§о§ка1 зеттагу, а 1893, Наццонално удружење за ироучавање детета. Те исте, 1893-ће године, у Француској, публиковао је Компејре своју Интелектуалну и моралну еволуцију детета. 1894 изашле су у Италији 8১1 сИ р8ко1о§1а с!е1 ђатШо од г-ђе Паоле Ломброзо; 1896, опет у Америци, прва серија 81исНез т ес!исаИоп од Еаг1-а Вагпез-а Сва та психологија, која је, у неколико година, образовала читав један споменик, била је саграђена на оисервацији. Истраживачи, или су директно посматрали децу и бележили своје напомене, или су их испитивали, или су слали одраслим личностима питања о успоменама које су оне сачувале на своје детиње идеје или осећања. Опсервацији се додала ексиериментација, скуп лабораторијских поступака, међу којима на првом месту треба споменути 1езћз- ове (експерименте одређене да мере способности духа), пронађене 1890 од Американца СаИе11-а, и који су прерађени и организовани у Француској од Бинеа и Д-ра Симона, имали познати успех; — и психо-физичке мере, које су дошле нарочито из Немачке, пошто је психо-физика основана на тој хипотези, више или мање верификованој искуством, да се ментални феномени (интелектуални умор на пример) могу изразити физиолошким феноменима. Ови лабораторијски експерименти били су нарочито одређени да оцене и измере индивидуалне разлике, пошто се тада раширила идеја, која је од тада, мислим, изгубила мало земљишта, да је заједничко васпитање које се даје деци бесмислено, и да ће нсихологија открити међу њима такве разлике, да ће за свакога моћи бити згодно једино васпитање „према мери". Овим методама, по угледу на оно што је била урадила општа психологија, осветљавајући познавање духа код одраслих проучавањем духа код идиота, глупака, дегенерика, злочинаца, итд., додало се проучавање анормалне деце, које је до данас било предмет многих дела и чланака у часописима. Прва клиника за анормалну децу била је отворена у Америци 1896. Тако су образоване три велике методе нове науке: оисервација деце, директна или индиректна, ексиериментација, проучавање менталних аномалија. Помоћу ова три метода, могао се почети посао.