Prosvetni glasnik

Модерна Педагогија

463

ном учитељу кога нису изабрала, и она немају другог устава до оног који учитељ иристане да им да. Једва ако су с муком могла успети да не буду више тучена, и да не стоје читав дан с лицем окренути зиду. Она немају никакве слободе, И санкције њиховог доброг или рђавог владања су остављење самовласном избору учитељевом. Покушало се најпре да се у томе да слобода деци, још не да раде што би хтела, већ, остављајући апсолутној власти учитеља све што је зависило од наставе, да предузму дисциплину у своје руке. Старање да влада ред у школи и да се спречавају и кажњавају грешке, предато је једном суду где учитељ више не фигурише, и који је био састављен од неколико деце изабране од свих ученика. Исто тако, један одбор (понекад само један председник) управљао је унутрашњом организацијом школе и контролисао је. На место ауторитета, дошла је влада деце самима собом, 5 е1ј-§оуеттеп1, према изразу који је постао класичан у педагогији. На место апсолутне монархије, покушала се направити од школе република. Тим именом се доиста и назвала прва школа у којој је експериментисан зеИ-§оуегптеп1:: Оеог&е Јитог КеридИс, основана 1890 у Фревилу, у Њујоршкој држави, од Вилиама Р. Џорџа, мешовита школа чија деца, скупљена свакога месеца у опште веће, бирају свога председника, и врше сама или преко својих представника сву унутрашњу администрацију куће. Друге републике истога рода функционишу сада у Здруженим Државама у Енглеској, и 5еИ-§оуегптеп! је био експериментисан са успехом у Белгији и Швајцарској. IV Пошто се тако заменила стега слободом у области дисциплине, отишло се даље: помислило се на то да се исти експеримент учини у области наставе. Ипак, није изгледало да може бити речи о томе да се преда деци настава као што им је била предата дисциплина, пошто, по самој дефиницији, настава обухвата известан број знања која она немају, и којима их треба довести. Слобода ће дакле наћи места у поступцима који се употребљују да се стекну та знања: у методама. Деца ће се обучавати, не више поступцима наметнутим од стране одраслих, поступцима сходни« духу одраслих а не детињем, већ поступцима који ће им се допадати; и како се претпоставља да би она била на великој муци да знаду сама којим путем ће научити правопис, географију или природну историју, потражиће се за њих методи сагласни с њиховом правом природом и с њиховом психологијом, какве ми можемо да их познамо. Деца ће дакле бити слободна да се уче како би хтела, кад би била довољно обавештена о самој себи, и способна да знају како њихов. дух ради. Из тог принципа су рођени различити педагошки системи чија се примена и експериментација настављају и данас пред нашим очима.