Prosvetni glasnik

464

Просветни Гласник

Најскромнији је систем који је познат под именом Манхајмског сисшема, и који је створио у тој вароши 1900 Д-р Сикингер. Његова одлика"је у овом: деца ( нису подељена у разне разреде једне школе према својим годинама већ према својим способностима. Сваки разред је подељен у три одељења, у која су ученици размештени према својој интелигенцији и својим способностима; они могу често да прелазе из једног одељења у друго, и чак да припадају једном одељењу за известан наставни предмет, а другом за друге. Слични системи функционишу и у Америци. Важнији експеримент је учињен са новим школама. Нове школе имају двоструко порекло, енглеско и немачко. Прву нову школу основао је Ог. СесП КескПе-у А1)ћо*бћо1те-у, у Енглеској, 1889; другу поправљајући и преображујући прву, Б-г Негтапп 1ле*г, у Немачкој, 1898. Идуће године, ОетаНиз је основао у Француској Есо1е сЗез Косћез, којом управља данас Оеог§еб ВегИег. Слобода деце се поштује у новим школама, у погледу моралног васпитања, захваљујући системима бе1!-§оуегптеп{-а. Што се тиче наставе, служи се методима сагласним са поступцима рада који су природни духу деце и који су у стању да задовоље њихове интересе и њихове потребе. један експеримент истога рода опробали су наизменце јоћп Оешеу, у Америци, и О-г КегзсћепзЈетег, у Немачкој, примењујући један систем који је назван системом радне школе (АгђеИз8сћи1е). Девеј је управљао у Чикагу, од 1894—1897, једном школом у којој је настава била основана на оном великом открићу дечје психологије, да је дете конструктор, и да оно што га интересује изнад свега, то је грађење. Средишна дисциплина школе био је ручни рад, и поводом и у зависности од ручнога рада давала се остала настава деци. И овде се дакле опет радило о једној настави сагласној са природним и слободним наклоиостима деце, и тај исти карактер налази се у Дечаштву 31ап1еу-а На11-а (1904), који је обележио тај план интелектуалног и моралног васпитања према психологији дечака, и у књизи ВЈо^епеИк ипб. АгђеИззсћик од Регпеге-а (1912), који је покушао први пут да утврди хронолошки ред интереса код детета, и да састави наставни програм у коме ће предмети бити класирани према томе реду. Најзад, један последњи систем даје слободиијој активности детета још веће место, то је систем који је изложила Г-ђа Монтесори у својој Научној аедагогији (1909), за децу од две до шест година. У том систему слобода детета је потпуна, али како слобода нема никакве користи ако се на нешто не примењује, како бити слободан значи бити слободан деловати, Г-ђа Монтесори поставља дете у средину која му сугерише и олакшава радњу, стављајући му на расположење материал који има тај двогуби карактер да допушта најразличније активности, и да је такав да дете само поправља своје грешке и учи се само. Отуда име