Prosvetni glasnik

Развиће Инициативе у Основној Школи

467

љама живота, долазила да губе своје време на школским нлуаама, не учећи ништа и не иншересујући се ни за један школски иредмеш. Он је иреобразио шу школу; од те аиатичне деце, он је створио активне дечаке; он је управио те заосшале и дивље духове ка леиоши, акцији, раду. Ради тога, он је сиалио уџбенике и заменио их алаткама; од клуиа је наиравио тезге за рад; иоОацао је расиореде часова, и иустио децу да раде и живе, трудећи се да им иружи средину и услове у којима ће се њихова акција моћи развиши и донети илодове. У чланку који доносимо доле у изводу, и који би шребао да заиншересује све иријашеље новог васиишања, овај иионир и аиостол излаже свој значајни иокушај.) Наслов овога чланка могао би учинити да се поверује да сам ја почео свој експеримент према једном утврђеном плану. Међутим, то није тачно; ја сам се налазио на челу једне школе којом је било тешко управљати, с децом од којих су многа радила' половину дана у фабрикама. Савлађујући те тешкоће, ја сам завео нове методе, и приметио сам на крају да сам створио школу у којој је инициатива замењивала стару методу. У начину на који сам био наведен да променим дечји рад у школи, на мене је утицало оно што сам видео, у школи и ван школе, о животу деце и њихових родитеља. У школи, апатија и непажња, апсолутна одвратност спрам усмених лекција, рђаво владање, и никакво стварно образовање. Ван школе, ја сам био пренеражен да видим провалу која је делила њихов начин живота од начина живота васпитаних људи. Ја сам постављао себи сваковрсна питања: „Ја купујем књиге, они не; зашто? Они имају више новца но ја, и сви су научили да читају. Зашто они не певају лепе песме које ја певам? Они су их научили. Зашто купују ове ужасне слике? Међутим, добили су неколико појмова о уметности. Зашто беспосличе на угловима улица, пушећи, пљујући и псујући? Зашто жврљају по зидовима и вратима? Већина међу њима су научили неки ручни занат, а девојчице шивење. Какав утицај су имале лекције поезије на њихов језик и на њихов начин да посматрају живот?" Све ове фабричке раденице са убледелим лицем и закржљалим телом биле су некада ученице у нечијем разреду и седеле су у редовима да науче граматику и остало. Њихова лица, њихов живот су увреда за нашу наставу. Кад би учитељи хтели да разумеју да васпитање значи начин живљења, они би одмах престали да се паште толико да произведу резултате којима је дете, тако рећи, само талог. Ако, излазећи из школе, дете уме да изврши какву рачунску радњу одекламује једну или две песме, изради какво граматичко вежбање, диктат или једну стилску страну без погрешке, прочита гласно какав параграф „са изразом" да би вам учинио по вољи; ако уме да уради 30*